Пушење као зависност и окидач карцинома – где потражити лек и које методе се могу применити

Више од 100 милиона људи, међу којима најмање 15 милиона деце, користи електронске цигарете, што доводи до новог таласа зависности од никотина.

О здравственим последицама и томе како их спречити, за РТС је говорила докторка Бранислава Миленковић.

Упркос бројним научним чињеницама, упркос доказаној статистици и даље има оних који негирају да је дувански дим штетан, чак и међу здравственим радницима. Као пулмолог и интерниста, шта је оно што сте запазили у пракси – колико је дувански дим штетан и за пушаче и за непушаче?

– Ја мислим да је сваки пушач свестан да је дувански дим штетан. Просто мислим да више нема пушача који то не зна, али не жели да то прихвати. Исто међу здравственим радницима, просто ми је невероватно да неко каже да није штетан, јер то се учи још у средњој школи, па надаље. Али оно што свакако знамо, ког год ради у здравству, он се среће са последицама удисања дуванског дима, односно разних супстанци које су у њему. То је велики број болести које практично захватају све системе органа. Не можемо рећи да је ишта поштеђено. Најчешће о томе говори пулмолог због тога што плућа буду изложена том ваздуху, али исто тако буде оштећена и кожа и кардиоваскуларни систем. Тога има пуно, пуно последица те болести зависности, где стварно постоји и права зависност, фармаколошки заснована али и психолошка зависност.

Међу оболелима од канцера плућа, колико је пушача?

– Ту има различитих типова карцинома плућа и један који ми зовимо крупноћелијски, он је, преко 90 % пацијената су пушачи или су бивши пушачи који су били интезивни пушачи. Неки други типови су нешто ређи, али оно што је забрињавајуће када говоримо о карциному плућа је у ствари што је и пасивно пушење повезано са већом вероватноћом од настанка карцинома плућа. Истраживања јасно показују да онај ко је пушач има 15 пута, па чак до 30 пута већу вероватноћу да добије карцином плућа. Други велики проблем када говоримо о малигним болестима, које јесу нешто што нас све највише брине, мислим и здравствене раднике, али и нас све као појединце, јер се тешко лече, је карцином грла који је повезан са пушењем. Од 10 до 20 пута је чешћи настанак карцинома грла код онога ко је пушач него непушач и трећа група је карцином мокраћне бешике. Зашто, уролози су најмеродавнији да кажу, али свакако пушач има четири пута већу вероватноћу да добије карцином мокраћне бешике од једног непушача.

Када су у питању астма и сличне болести, какви су подаци о односу броја пушача и оболелих?

– Хронична опструктивна болест плућа је болест чији је потпуно јасан фактор ризика удисање дуванског дима и то је преко 95 % оболелих је пушач или бивши пушач. Што се тиче астме ту је нешто мањи проценат али свакако да када неко има осетљив један орган да оно што га оштећује и иритира потенцира настанак те неке болести. Што се тиче свих хроничних болести дисајних путева имају већу вероватноћу да их добију пушачи и лошији ток има код њих. Али исто тако и акутне инфекције као што је запаљење плућа, као што је бронхитис који зими има доста становника града, па и туберкулоза плућа увек има лошији ток, теже се лечи код пушача.

Постоји статистика Светске здравствене организације да је свака осма жртва дуванског дима непушач. А закон се управо зове, ти закони су закони о заштити становништва од изложености дуванском диму. Како објашњавате то што смо ми једина практично земља где није забрањено пушење у свим затвореним јавним просторима, наравно и у угоститељским објектима?

– Ја стварно не знам како бих то објаснила. Могу само да вам кажем са мог аспекта познавања медицине да и пасивно пушење доводи до болести које сам поменула али где је највећи проблем то је код деце и код одолецената, код којих је другачији метаболизам, бржи је метаболизам. Они се још увек развијају, њихови органи се још увек развијају и те супстанце из дуванског дима, преко 70 супстанци, знамо да су канцерогене. Колико њих још не знамо питање је али потпуно је јасно да одолесценти и деца имају већу штету од пасивног пушења него одрасли.

Имамо неки податак „Батута" од пре неколико година да је 60 % деце у својим кућама изложено дуванском диму. Имамо и ситуацију да ове нове дуванске производе, електронске цигарете или наргиле, доста су млади прихватили те неке нове дуванске производе, не схватајући да су и они штетни. Шта се зна о њима? Већ има десетак година од када су ти други дувански производи у употреби. Видимо испред школа да их деца конзумирају.

– Све више средњошколаца користи електронске цигарете, ми их зовимо електронске, прихваћен је назив ,али оно што знамо је да деца која су изложена, деца и адолесценти, већ и средња школа, код њих која су изложена активно, па чак и пасивно, имају чешће иритације ока, чешће запаљење средњег уха, због чега можда чешће настане наглувост, што је опет хендикеп за цео живот. Њима након контакта са тим супстанцама из дима из оног што је настало из електронског уређаја, њима долази до запаљења слузокоже, које захвата саму слузокожу али онда изазива супстанце које целом циркулацијом се преносе у остале органе. Тако да код одолесената и деце је много већа штета због другачијег метаболизма.

Ви сте били национални делегат у Европском удружењу пулмолога. Свакако сте испратили који су здравствени бенефити у земљама где већ деценијама постоје и забране и контроле и кампање против дуванског дима. На пример, имамо ситуацију да је у Шведској смањен број пушача на око 10 %. У Сједињеним Државама има сада око 14 % пушача. Какви су здравствени показатељи у тим земљама?

– Оно што се прво запазило је да је драстично, преко 50 % мање прегледа деце у хитним службама, као што је наш Ургентни центар или хитна служба неке болнице, дошло због напада астме. То је први показатељ био, што говори о значају уклањања из такве средине детета који има астму. Следеће што се запазило је да је у Америци 26 % мање инфаркта миокарда било од када је уведена забрана коришћења дуванских производа у јавним просторима, што је, сложићете сето је много боља прогноза за целу популацију. Мене брине више то што млади више прихватају електронску цигарету. Просто некако им је интересантнија, примамљивија, маркетинг је јако добар. Ако рачунате да је дете изложено толико дуго диму онда је то оно што је забрињавајуће. Мислим да када кажете закон, закон треба да предвиди заштиту појединца од последица. Нечега у овом случају тих супстанци из дима.

Али та изложеност дуванском диму заправо и мотивише будуће пушаче. И деца то када виде налазе се у средини где је то нормално, у угоститељским објектима, кафићима, у својим породицама. Деца пушача чешће ће и они постати пушачи и нису свесни да улазе у болест зависности. Шта бисте могли да кажете када је у питању лечење?

– То јесте болест зависности али је степен зависности различит. Зато је приступ различит оној особи која жели да престане да пуши. Онима којима је највећи степен зависности треба много више. Постоје и фармаколошке супстанце, да кажем лекови или нешто што је слично лековима, што може да утиче да смањи зависност од никотина. Постоје и нефармаколошке мере које су јако важне, које се заснивају на психосоцијалној подршци, где је важан онај ко ради са особом која жели да престане да пуши. То може бити на сваком нивоу здравствене заштите. То може бити медицинска сестра, може бити лекар, може бити фармацеут у Дому здравља, у болници. Свако може јер сваки пружен савет смањује број пушача.

Најчешће, најбоље раде саветовилишта за одвикавање од пушења која постоје скоро у свим болницама у Србији и у скоро свим већим домовима здравља, где се користе различите методе. Најчешће то буде пет дана у недељи да траје тај процес одвикавања, та врста терапије али могуће је и више. Зато што није само проблем проћи тих недељу у дана када је висока зависност од никотина, него иза тога је ону психолошку зависност и ту је јако важно имати подршку тог здравственог радника и породице и пријатеља. Резултати могу да буду изваредни.