И пчеле се дистанцирају када се у кошници појави зараза

Група британских, италијанских и немачких стручњака за понашање животиња открила је да пчелиња друштва реагују на појаву штетног паразита тако што модификују коришћење простора и интеракцију у кошници како би се повећала дистанца између младих и старих пчела, пише Индепендент.

Истраживачи су уверени да су пчеле еволуирале тако да уводе дистанцу како би смањиле ризик од ширења инфекције унутар друштва.

Доктор Алесандро Сини, коаутор студије из Центра за истраживање биодиверзитета и животне средине при Универзитетском колеџу у Лондону, каже да су пружили прве доказе да пчеле мењају своју друштвену интеракцију и како се крећу по кошници због присуства паразита.

„Пчеле су друштвене животиње, јер имају користи од поделе одговорности и интеракција као што је међусобно неговање. Међутим, када те друштвене активности могу повећати ризик од инфекције, чини се да су пчеле еволуирале да би уравнотежиле ризике и користи усвајањем дистанцирања“, истакао је др Сини.

Пчеле нису прве животиње које практикују социјално дистанцирање. Тако на пример, павијани неће хтети да „улепшавају“ појединце са гастроинтестиналним инфекцијама, а мрави заражени патогеном гљивицом одлазе у ободне делове мравињака.

Истраживачи су желели да утврде да ли би промене у друштвеној организацији пчела због присуства паразита могле да утичу на смањење ширења паразита у кошници.

Постоје два сектора у кошници – спољашњи који заузимају излетнице (које сакупљају храну) и унутрашњи део у којем живе младе пчеле које производе млеч, матица и легло.

Додатно одвајање доводи до мање учесталости интеракција између ова два дела кошнице.

Такође, на тај начин омогућава се да се највредније јединке (матица, младе пчеле и легло) заштите од спољашње средине, а самим тим и од доласка болести.

Упоређујући друштва у односу на то да ли је зараза потврђена, научници су открили да се једно ритуално понашање, плес који претходи потрази за храном, којим се може повећати пренос паразита, ређе дешавао у централним деловима кошнице ако је инфекција била детектована.

Такође су открили да је „купање“ јединки постало редовније у централном делу кошнице.

Истраживачи истичу да се чини да се свеукупно, пчеле излетнице крећу према ивицама кошнице, док се младе пчеле померају више ка центру, као одговор на заразу.

Др Микелина Пускеду са Универзитета у Сасарију у Италији истакла је да је уочено повећање друштвеног дистанцирања између две групе пчела унутар истог пчелињег друштва зараженог паразитима представља нови и, на неки начин, изненађујући аспект како су пчеле еволуирале у борби против патогена и паразита.

„Њихова способност да прилагоде своју друштвену структуру и смање контакт између јединки као одговор на претњу од болести омогућава им да максимизирају предности друштвених интеракција где је то могуће и да минимизирају ризик од заразне болести када је то потребно. Пчелиња друштва представљају идеалан модел за проучавање друштвеног дистанцирања, као и за потпуно разумевање вредности и ефикасности овог понашања“, поручила је др Пускеду.

У студији објављеној у часопису Science Advances, учествовали су истраживачи са Универзитетског колеџа у Лондону, Универзитета у Сасарију, Универзитета у Торину и Универзитета Мартин Лутер Хале-Витенберг у Немачкој.