Ноћна светлост градова не смета само астрономима, већ штети и нашем здрављу

Ову врсту проблема први су приметили астрономи, јер вештачко осветљење нарушава видљивост космичких тела и омета астрономска истраживања. Тако је призор ноћног неба данас постао привилегија.

„Астрономи ће вам рећи да на небу можете да видите неких три хиљаде звезда, али свако ко је икада гледао небо вероватно зна да то није тачно. Поготову ако сте гледали небо из града. То је зато што из града можемо да видимо неких двеста-триста звезда. Разлог за то је што сам град, насељена места производе светло и део тог светла заврши на небу. Обасјава небо и онда се у ствари сјај звезда такмичи са тим додатним сјајем неба и онда је теже да видимо оне најсјајније звезде пошто само небо сија. Обасјано је нашим сјајем са планете Земље“, објашњава астрофизичар др Тијана Продановић.

Светлосно загађење је најбрже растући глобални проблем. Његовом ширењу доприноси насељавање становништва у ободне делове градова, чиме се шири мрежа јавне расвете, затим лош квалитет расвете, бела блештава светлост, као и све присутнија декоративна расвета.

„Узроке светлосног загађења можемо поделити у две категорије. Прва категорија је та што се ми просто бојимо таме и гледамо да осветлимо све што се може осветлити и онда смо често ирационални у употреби расвете. Друга категорија је та што конструкција расвете просто није одговарајућа. Све што исијава изнад линије хоризонта и баца светлост ка небу је нешто што је непотребно и не користи ничему“, тврди Дајана Бјелајац, асистент на Природно-математичком факултету.

Ноћна тама неопходна је за нормално функционисање биљног и животињског света, али и човека.

„Такође, ми заборављамо да смо и ми део те исте природе која се једнако развијала у условима доба дана и ноћи. Ми смо заборавили да је нама тама неопходна. Вештачка светлост у ноћним сатима ремети наш сан и, дугорочно гледано, може да оштети наше здравље тако што ће да спречи или да смањи количину лучења хормона мелатонина“, додаје Дајана Бјелајац.

Решавању овог глобалног проблема допринела би употреба еколошке и смањење декоративне расвете, коришћење засенчених јавних светиљки које светлост усмеравају само ка земљи, као и то да ноћу искључимо сва осим оних неопходних.