Одржива архитектура – од егонцентичног до екоцентричног начина размишљања

Лето је показало колико је све у вези са климом озбиљно. Свуда се преиспитују и стамбена изградња и материјали. Како напомиње гост Јутарњег програма, архитекта мр Владимир Ловирић, председник организационог одбора Међународног конгреса о архитектури, сведоци смо огромних климатских промена које су извршиле готово девастацију на природни контекст.

„Чувена енглеска дизајнерка вртова, Кејт Гулд, истиче да поред тога што се клима променила, она је извршила потпуно незапамћену инвазију на вртове и зелене површине, које ће негативно да повећају климатске промене и да то буде један перпетум мобиле, који се не може тако лако зауставити“, наводи Ловрић.

У овом контексту посебно се преиспитује стамбена архитектура и материјали који ће се користити у изградњи. На Међународном конгресу о архитектури који ће бити одржан од 8. до 10. октобра у Југословенској кинотеци, биће представљени и нови материјала и технологија изградње.

Саговорник Иване Миленковић истиче да када се говори о овом проблему, мора се пре свега прво поставити питање планете Земље која мора бити здрава, јер ако потпуно онездравимо Земљу, то ће се одразити и на наше здравље.

„У таквом контексту се и архитектура мора пројектовати. Да она кроз потпуно нове приступе, еколошки одрживе, уз употребу обновљивих извора енергије, бригу о многим аспектима који дефинишу у ствари еколошку и одрживу архитектуру и са увођењем управо таквих материјала“, наводи архитекта.

Међутим, додаје да одржив поступак унутар архитектуре не подразумева само један сегмент, један материјал, већ да се одржива архитектура потпуно органски повезује са одрживим развојем, који дубоко задире у промену начина понашања и у архитектури и у животу – од егоцинетричног ка екоцентричном промишљања у будућности.

„Концепт 'зелене архитектуре' дубоко задире у односе одрживе архитектуре и укупног животног контекста и то је јако важно за технолошки аспект размишљања како градити будуће објекте. Они терба да прихвате и све савремене технологије, системе, конструктивне приступе пројектовању, коришћење паметних кућа...Међутим, истовремено морају водити бригу о кишници, о отпаду, о низу ствари које могу позитивно да утичу на развој планете“, додаје Ловрић.

У одрживој архитектури сви ови аспекти перманентно круже у смислу побољшавања квалитета живота и у унутрашњем и у спољњем простору. Она задире у термални комодитет, визуелни комодитет, квалитет живота у унутрашњем и спољњем простору.

„Човек у овом посттехнолошком времену мора да одговори са вишком памети да би дошао до квалитетнијег нивоа грађења који ће му омогућити да живи здраво у властитом дому. Један од проблема је и то да су унутрашњи простори постали болеснији од спољњих и њих треба лечити, а укупно је примарна здрава планета која нам може понудити ресурс за једно и друго“, истиче гост Јутарњег програма.

На питање да ли ће природни материјали бити обавезујући за инвеститоре или ће зарада одлучивати шта се уграђује, Ловрић каже да природни материјални јесу решење.

„Много је значајније, међутим, применити савремене методе који су на природној основи. У Француској је пре пар година донесен закон да сви равни кровови на пословним зградама буду зелени“, додаје.

Зелени кровови смањују термалне губитке, побољшавају унутрашњи комфор и апсолутно побољшавају климатске услове, јер су управо климатски услови ти који утичу на девастацију и они су приметни и драстични.

„Одржива архитектура подразумева све сегменте и нових зграда, али исто тако и старих објеката. Тај поступак реконструкције је веома значајан јер он омогућава да градимо у садашњости, да трагамо кроз прошлост и стварамо објекте који ће на одржив начин функционисати у будућности“, закључује мр Владимир Ловрић на крају гостовања у Јутарњем програму.