Премашен капацитет светских плућа - Амазонија од лека постаје проблем

Према подацима истраживања, емисије износе милијарду тона угљен-диоксида годишње. Шума огромне површине раније је била „усисивач" за угљен-диоксид, али сада изазива јачање климатске кризе, сматрају истраживачи. 

Већину емисија штетних гасова узрокују пожари, а многи су намерно прокрчили шуме на тај начин, да би добили земљиште за производњу соје и других култура. Али чак и без пожара, високе температуре и суше значе да је југоисточни део Амазоније ипак постао извор CO2. 

Узгој дрвећа и биљака у индустријске и пољопривредне сврхе, одговоран је за око четвртину свих емисија фосилних горива од 1960. године, у чему је Амазонија играла главну улогу - као највећа тропска шума.

Губитак њене моћи да апсорбује CO2, оштро је упозорење да је смањење емисија гасова из фосилних горива хитније него икад, упозорили су научници. 

Истраживање је користило авионе за мерење нивоа CO2 са висине од 4.500 метара изнад шуме током последње деценије, показујући како се читава Амазонија мења.

Претходне студије које су указивале да ова кишна шума постаје извор CО2 заснивале су се на сателитским подацима, што није могло дати конкретније прорачуне.

Научнике је посебно забринуло откриће да део Амазоније емитује CO2 чак и када нема пожара. Рекли су да је то највероватније резултат континуираног крчења шума и пожара.

Влада бразилског председника Болсонара оштро је критикована због подстицања веће сече шума, док је број пожари достиглао највиши ниво још од 2007. године.

Мање стабала - мање и киша 

Иначе, дрвеће прашума заслужно је и за количине киша које су овом подручју неопходне, па тако мањи број стабала, аутоматски доводи до озбиљних суша.

„Прва врло лоша вест је да сагоревање шума производи око три пута више CO2 него што шума апсорбује. Друга лоша вест је да места на којима је крчење шума достигно површину од 30 одсто или већу, показују емисију угљеника 10 пута већу од оне где је крчење шума ниже од 20 одсто. Потребан нам је глобални споразум да спасимо Амазон", рекла је Лућијана Гати, из Националног института за свемирска истраживања у Бразилу, која је водила истраживање.

Мање дрвећа значило је мање кише и више температуре, што је сушну сезону учинило још гором, па је прашума сада још подложнија неконтролисаним пожарима.

Из Бразила се константно извозе огромне количине дрвне грађе и соје али и говедине, која се такође производи захваљујући узгоју стоке на површинама које се такође добијају крчењем прашума.

Неке европске државе најавиле су да ће блокирати трговински споразум ЕУ са Бразилом и другим земљама, ако се Болсонаро не сложи да треба да учини више на сузбијању уништења шума.

Истраживање, објављено у часопису Nature, подразумевало је узимање 600 узорака угљен-диоксида и угљен-моноксида насталих као дериват пожара, са четири локације у Амазонији од 2010. до 2018.

Откривено је да су пожари „произвели" око 1,5 милијарди тона CO2 годишње. Саме шуме су апсорбовале 0,5 милијарди тона. Једна милијарда тона угљен-диоксида која је остала, еквивалент је годишњој емисији тог гаса у Јапану, која је пети највећи загађивач у свету.

„Ово је заиста импресивна студија. Летење авионом сваке две недеље и одржавање доследних лабораторијских мерења током девет година је невероватан подвиг. Добијене информације о томе да крчење шума и климатске промене утичу на ослобађање угљен-диоксида, као и да тај процес утиче на повишене температуре - резултат је од којег су научници страховали. Сада је то доказано. Ово је још једно оштро упозорење да се процеси промене климе убрзавају", рекао је професор Сajмон Луис са Универзитетског колеџа у Лондону.

Заблуде и незнање 

Професорка Скот Денинг са Државног универзитета у Колораду рекла је да је кампања за истраживање из ваздуха била херојски подвиг.

„На југоистоку шума више не расте брже него што умире. То је лоше и значи да морамо елиминисати фосилна горива брже него што смо мислили", рекла је професорка Денинг.

Сателитска студија објављена у априлу, открила је да су бразилске прашуме током протекле деценије у атмосферу отпустиле скоро 20 одсто више угљен-диоксида него што су апсорбовале.

Истраживање којим је праћено 300.000 стабала током 30 година, објављено 2020. године, показало је да тропске шуме апсорбују мање угљен-диоксида него раније.

„Најгоре је што не користимо науку за доношење одлука. Људи мисле да ће претварање што веће површине шуме у пољопривредне површине значити већу продуктивност, али у ствари губимо продуктивност због негативног утицаја на количину киша", објаснила је професорка Денинг.

Најновије истраживање изнело је процене да бразилска индустрија соје губи 3,5 милијарди долара годишње услед налета екстремних врућина које прате уништавање шума.