Шта могу да учиним за заштиту климе

Кина и Сједињене Америчке Државе су према бази података Европске уније ЕДГАР (Emissions Database on Global Atmospheric Research) највећи загађивачи атмосфере угљен-диоксидом. С обзиром на ту чињеницу многи људи не само у Немачкој питају се има ли у таквим околностима уопште смисла одрицати се нечега и смањивати емисију угљен-диоксида.

Потсдамски истраживач климе Стефан Рахмшторф, члан научног већа просветитељске платформе klimafakten.de, те аргументе који се често чују сматра нелогичним. „Јасно је да би човек могао свет поделити у педесет скупина, од којих свака изазива два посто емисије - може ли се онда из тога закључити да нико не треба ништа подузимати?" - пита он у блогу научног медија „Спектрум".

Еколошки отисак

Ако се ради о особном доприносу онда има смисла упоређивати емисију CO2 по глави становника. У томе је САД 2019. био далеко на првом месту с 15,52 тоне по глави становника.

У Кини је та вредност износила 8,12 тона, а у Немачкој 8,5 тона. Просек читавога света износи мало испод пет тона по глави становника.

Та тенденција се показује и код еколошког отиска по особи. Том мером се израчунава колика површина је потребна једном човеку да би покрио своје потребе за ресурсима.

Критеријуми су међу осталим порекло и врста хране која се троши, мобилност и услови производње потрошних добара. У САД је то просечно осам хектара по становнику, у Немачкој 4,7 хектара, у Кини 3,7 хектара.

Упоређивање Немачке, Кине и САД показује да низак индивидуални еколошки отисак не може бити аргумент да се мере за заштиту климе препусти другима. Јер, можда 11,5 милијарди тона штетних гасова које емитује Кина не изгледа пуно ако се узме у обзир број становника те земље.

Али, у апсолутним бројкама је Кина према ЕДГАР-у највећи загађивач гасовима који изазивају ефект стаклене баште, она емитује више него двоструко више штетних гасова од САД-а (5,1 милијарду тона).

Сви имају обавезу

Ипак, не може се само на њих свалити обвеза деловања. Портал klimafakten.de је израчунао: „Чак и кад Кина и САД од данас не би емитовали ни једну тону угљен-диоксида, емисија у остатку света би била толико велика да би до 2050. укупна емисија била већа него што је допуштено како би се постигао циљ од максималног загревања од 1,5 степен Целзијуса."

Више од половине годишњих емисија долази из осталих земаља. Закључак овог портала зато гласи: „Сви морају учествовати."

Удео приватних домаћинстава

С обзиром на велико емитовање CO2 по глави становника у Немачкој питање сопственог трошења ресурса добија и на политичком значењу. Јер, од укупно 740 милиона тона емитовања штетних гасова за климу 2020. године око 90 милиона тона потиче из приватних домаћинстава. У то су укључени на пример грејање, кување и струја за техничке апарате.

Да би се постигли зацртани циљеви о заштити климе овај сектор има важну улогу, као и промет, на који је прошле године отпало 146 милиона тона штетних гасова (око 20 посто).

Највећи загађивач је и даље енергетика с 221 милион тона. У Немачкој има пуно иницијатива које подстичу потрошаче да смање потрошњу енергије. Најважније у тому је CO2-рачунало Савезне установе за заштиту животне средине.

Конзумирање меса и летови

На темељу тога је једна екипа с Техничког бранденбуршког универзитета израчунала да би у зградама могло бити уштеђено шест посто енергије за грејање кад би се температуру у становима смањила за један степен.

И код потрошње струје у приватним домаћинствима постоји још велик потенцијал штедње. По наводима Савезног министарства за заштиту средине у целој земљи би могло бити смањено годишње емитовање CO2 за око 15 милиона тона, а то значи и уштеду од око 10 милијарди евра, ако би се сопствена потрошња свесно смањила.

Још једна област у којој би појединац могао дати свој допринос заштити климе је транспорт који је прошле године емитовао 146 милиона тона штетних гасова. По наводима Техничког универзитета један лет од Франкфурта на Канарска острва и натраг емитује толико штетних гасова колико вожња аутомобила током целе године.

Важна је и прехрана. Кад би Немци своју годишњу потрошњу меса смањили с 88 килограма на 46 килограма по особи, то би смањило емитовање CO2 с 15 милиона тона на око осам милиона тона. То је израчунало Немачко друштво за прехрану и објавило у свом „Атласу меса 2021".

Немоћ појединца

Помажу ли дакле одустајање од меса и вожње аутомобилом у борби за одрживост климе? Допринос сваког појединца је важан и не може се умањити указивањем на највеће загађиваче.

Ипак, индивидуалне мере тек у одређеном политичком контексту показују деловање које би могло водити стварној промени. „Које производе појединац свесно не купује то се често не региструје", каже Роби Ендру, научник на институту за истраживање климе ЦИЦЕРО у Норвешкој у разговору за DW. Најделотворније је уверити политичаре на власти да је то важна тема за друштво. Зато су пресудни покрети као што је „Петак за будућност" (Fridays for Future).

За оснивача и председника мреже „Мрежа глобалног отиска" (Global Footprint Network) Матиса Вакернагела је заштита климе сопствена заштита. „Чекање на Кину или САД не помаже", каже он у разговору за DW. „Боље је сопствени чамац прилагодити клими и тиме повећати сопствене шансе за будућност.