Велике врућине не пријају људима, али и животињама и биљкама

На нашем простору живе биљке које имају мању или већу толеранцију према топлоти. Два или три дана са оваквим температурама оне могу да се изборе, али дуже не, напомиње професор др Предраг Јанаћковић са Биолошког факултета у Београду. Зато је важно довољно их заливати, јер оно што њима највише недостаје по оваквом времену је заправо вода.

„Заливање треба да се дешава ујутру у тренутку када је пријатно и нама да заливамо, а и биљкама. Заливање у току дана се никако не препоручује јер биљке покушавају себе да хладе управо транспирацијом, односно одавањем воде. Зато ако их заливамо током дана може доћи до претеране транспирације и биљка може да увене“, напомиње професор Јанаћковић.

Такође је важно имати у виду да се део сунчевих зрака рефлектује и са површине земљишта. Сунце и висока температура изазивају затезање и пуцање земљишта и у тим површинским деловима долази до губитка воде, зато се препоручује да се ти земљани делову у баштама прекрију малчом који ће рефлектовати сунчеве зраке и у исто време задржавати влагу у биљкама и омогућити им да што лакше превазиђу врућине.

Како заштитити кућне љубимце од врућине

Велике врућине посебно не пријају псима и мачкама због недостатака знојних жлезда у њиховом крзну, тако да они за нијансу и теже од људи подносе високе температуре, напомиње Срећко Радојчић доктор ветеринарске медицине.

„Они се расхлађују дахтањем и саливацијом, али врло морамо да будемо обазриви да дуже не остају на високим температурама јер може доћи до појаве сунчанице и топлотног удара, што може да буде веома кобно и летално за наше кућне љубимце“, додаје Радојчић.

Животиња која има топлотни удар се тетура, дахће, има појачану саливацију, а може доћи и до дијареје или повраћања и летаргије. Уколико на време не приметимо шта се дешава са животињом и не обратимо ветеринару, може доћи и до коме, додаје саговорник Бојане Марковић.

Саша Пејчић дресер паса у МУП-у Србије каже да пси на овако високим температурама већи део дана дремају. Саветује да их није добро дирати из те фазе, а ако се и очекује од њих нека активност, онда је најбоље да то буде у јутарњим сатима или касним вечерњим када ће им то више пријати.

Расхлађивање и доста свеже воде

„Када је овако топло треба гледади да се пси расхладе и освеже. То је јако важно. Посебно треба освежавати им главу, стомак, подпазушне делове. Вода треба да им увек буде доступна, а они ће сами одредити колико им треба“, каже Пејчић.

Што се тиче храњења, ветеринар саветује да то буде у раним јутарњим и касним вечерњим сатима и то храном која није енергетски јака. Треба им обезбедити и чисту, свежу и хладну воду и појилице у току дана мењати више пута.

„Ветеринари такође саветују да уколико у стану имамо клима уређај, можемо оставити животињу у том простору, али да температура буде између 24 и 25 степени. Уколико немамо климу, најбоље је оставити влажне пешкире на неком најлону у купатилу или кухињским плочицама да би се наш љубимац, по потреби, расхлађивао. И просторије у којима борави треба да буду замрачене“, додаје Срећко Радојчић.

Псима луталицама можемо помоћи тако што ћемо их снабдевати чистом водом и дозволити им да уђу у улазе зграда и склоне се од врућине.