Мајмуни усвајају „акценат“ других врста

Као што се Британац који живи у Америци труди да га у свакодневим контактима боље разумеју прилагођавајући изговор и одабир речи и израза, мајмуни мењају своју комуникацију у односу на окружење у којем се налазе, открили су истраживачи, преноси Гардијан.

Истраживачи су посматрали понашање 15 група две врсте примата, који су величине приближно као веверице, у бразилској Амазонији: двобојне тамарине (Saguinus bicolor) и црвеноруке тамарине (Saguinus midas).

Двобојни тамарин је критично угрожена врста која настањује предео око Манауса, главног града бразилске савезне државе Амазонас.

Ови мајмуни имају црно лице без длака, бело чупаво крзно по врату и раменима и „огртач“ нијансе бадема на остатку тела.

Црвеноруки тамарини имају шаке и стопала боје ђумбира и тело прекривено црним крзном, а станиште им је широм североисточног дела Амазоније.

За разлику од људи, други примати не користе разне језике. Уместо тога, они имају фиксни број „израза“ у свом вокалном репертоару који обухватају различите контексте, као што су упозорења на предаторе и позиви за парење.

„Они не могу да науче нове вокалне позиве“, рекао је аутор студије, доктор Џејкоб Дан, професор еволуционе биологије на британском Универзитету Англиjа Раскин.

Упоређивањем снимака акустичног профила или позива две врсте на три локације – места насељена искључиво двобојним тамаринима, црвеноруким тамаринима и подручја у којима живе обе врсте – истраживачи су открили да су црвеноруки тамарини прихватили позиве својих суседа у заједничком региону, наводе резултати студије објављене у часопису Бехејвиорал еколоџи енд Социобиолоџи (Behavioural Ecology and Sociobiology journal).

„Оглашавање црвеноруких тамарина постаје много сличније двобојним тамаринима – а ми мислимо да је разлог зашто то чине тај што на заједничком подручју и као веома сродне врсте, знају да ће се сукобити око ресурса, јер имају сличне потребе за храном и стаништем“, објашњава др Дан.

„Потребан им је позив који ова друга врста може да разуме како би могли да регулишу територијалне спорове“.

Ове две врсте ионако практично говоре исти језик, али морају да разумеју „наречје“ једна друге, додаје биолог.

Зашто су црвеноруки тамарини били прилагодљивији у односу на двобојног тамарина, који како изгледа нису покушали да комуницирају са својим суседима – остаје мистерија и предмет је текућих истраживања, напомиње Дан.

Али пошто су црвеноруки тамарини обично релативно више гласовно територијални, претпоставља др Џејкоб Дан, можда су као врста предиспонирани на промене.