Степен по степен, милијарда по милијарда - правовременом акцијом против последица климатских промена
У нашем региону климатске промене се дешавају брже него што је глобални просек. Програм Организације Уједињених нација за развој (УНДП) упозорава да би климатске промене могле да успоре економски развој Србије, посебно у секторима пољопривреде и водопривреде, шумарства, енергетике. Један од кључних корака које је Србија предузела, јесте усвајање Закона о климатским променама.
Због последица климатских промена, поплава суша, шумских пожара, Србија је од 2000. године претрпела штету од шест милијарди долара.
„Уколико се ништа не предузме, Србија ризикује да претрпи штету од још шест милијарди долара до 2030. године. Најгори сценарио који може да се деси, јесте да не предузмемо ништа по том питању. Због тога ми пружамо подршку институцијама на националном и локалном нивоу, да аспекте климатских промена укључе у стратешко планирање, законодавство и планирање инвестиција", каже Франсин Пикап, представница УНДП у Србији.
Пољопривреда је највише погођена климатским променама. Системом наводњавања покривено је три пута мање територије него пре четири деценије.
„Mи смо у претходних неколико година преко 50.000 хектара покрили са системима за наводњавање, план је да до краја године још неких 20.000 до 30.000 хектара буде такође покривено, док у неком периоду 2023, можемо да кажемо да ћемо имати 100.000 хектара додатних покривених подсистема за наводњавање. Такође поред тога свакако је важно да се користе сорте које су отпорније на климатске промене", изјавио је Игор Грабеж из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Даљи раст температура повећава ризик од суша, шумских пожара и поплава.
„Хајде да видимо да ли стандарди који сада важе могу да важе за 10 или 20 година. Имате ситуацију Београд вам је, и пола градова у Србији, поплављен када имате веће количине падавина, а зашто? Интензитет је велики, не могу канализациони системи и одводи да прихвате. Први део приче је то да се идентификује шта је оно што је сада проблем, шта је оно што ће нам бити проблем због тих екстремних температура, због велике количине падавина", рекла је Данијела Божанић, експерт у области климатских промена.
„Кад радите неки велики инфраструктурни пројекат, не треба да се браните само од најјачих поплава и најјачег топлотног таласа које су се десиле у задњих десетак година, треба да планирате тај инфраструктурни пројекат на начин да он може да одговори и променама у будућности, још јачим топлотним таласима, још јачим поплавама, још јачим олујама, још већом количном падавима", поручио је професор Физичког факултета, др Владимир Ђурђевић, климатолог.
Пројекат финасира Зелени климатски фонд Уједињених нација са два милиона долара.
Коментари