Зашто је Србија по загађености међу првима у Европи

Владимир Ђурђевић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да се Београд већ извесно време налази на листи престоница са најзагађенијим ваздухом.

"Један од проблема је тај што наша велика индустријска постројења и термоелектране емитују доста загађења без икакве контроле и без коришћења било каквих стандарда који су већ усвојени у Европи", објашњава Ђурђевић.

То, како каже, није случај у Европи. 

"У Европи већина земаља има далеко бољи квалитет ваздуха од Србије, управо због тога што су код њих та велика постројења доведена под неку врсту контроле – добро се зна – колико чега смете да емитујете", објашњава Ђурђевић.

Како каже, објекти који имају своје котларнице или се греју на чврсто гориво током зимског периода, такође у одређеној мери утичу на загађење ваздуха у Србији.

"Код нас не постоји никаква стандардизација горива која се користе за грејање, нити грејних тела или шпорета које људи користе за кување, тако да те две ствари подједнако доприносе загађењу", објашњава Ђурђевић.

На питање, постоје ли неке мере које се могу предузети да се смањи загађење, гост Јутарњег програма одговара, да иако бисмо желели, нема брзих решења.

"Једино да се сви велики емитери штетних материја натерају да ублаже своје активности", наводи Ђурђевић, и додаје да дугорочна мера, која би требало да се спроводи неколико наредних деценија, јесте потпуни прелазак на обновљиве изворе енергије, сунце, ветар и воду, и напуштање угља као енергента.

Планета далеко од стабилног климатског режима 

Говорећи о Париском споразуму, наводи да је он битан јер је он једини механизам који ће нам помоћи да зауставимо промену климе, и додаје да је планета далеко од стабилног климатског режима. 

"Париски споразум је важан пошто се ми налазимо у времену у ком се клима прилично брзо мења. У последњих сто година планета се загрејала за један степен, у наредних 30 година, потенцијално може да се загреје за још један степен. И да бисмо тај процес успорили и оставили га на неком нивоу који је прихватљив за за нас, да би и даље комфорно живели на планети потребно је да све земље света у једном тренутку престану да користе фосилна горива", објашњава гост Јутарњег програма.

Напомиње да ће, уколико се ипак настави са коришћењем фосилних горива, планета наставити да се загрева и до краја века можемо очекивати раст просечне температуре за четири степена.

Наводи и да се Србија као потписница, обавезала да ће до 2030. смањити емисију штетних гасова.

Додаје да су Париски споразум потписале скоро све земље света и да су га ратификовале у својим скупштинама.

"Тако да у оквиру држава постоји нека правно обавезујућа одлука да се придржавају тог споразума, а на међународном нивоу не постоји та правна обавезујућа одлука, споразум је волонтерски, али видимо да је САД прва земља која напушта тај споразум", наводи Ђурђевић.

САД су јуче и формално иступиле из Париског споразума о климатским променама, што је испуњење обећања председника Доналда Трампа да ће земљу, другу на свету по емисији штетних гасова, повући из борбе против климатских промена. 

Приступање споразуму из 2015. године потписала је администрација бившег председника Барака Обаме, обећавши да ће до 2030. смањити емисију гасова за 26 до 28 одсто. Повлачење из споразума зато је разбеснело демократе, које оптужују Трампа да је том одлуком продао будућност америчке деце.