Одећа која краће траје - више загађује, а годишње је бацимо у тежини од 100 милиона тона

У Србији се годишње прода 80.000 тона одеће - 12 килограма по становнику. 

Модна индустрија загађује на много начина. По потрошњи воде је на трећем месту, на другом месту је по употреби земљишта, а на петом месту по емисији штетних гасова.

„Како се производи та одећа, колико она путује широм света, колико се користе пестициди у гајењу памука, фарбе за фарбање текстила - све се то испушта у највеће светске реке", каже Владан Шћекић, програмски директор Центра за унапређење животне средине.

Да би била што јефтинија, одећа се све више производи од полиестера, има кратак употребни рок и наноси штету природи као и пластична боца или кеса.

„Пластика из одеће најчешће загађује наша плућа, улази кроз ваздух у наша плућа и путем пића, односно воде, зато што при прању такве одеће ослобађају се микрочестице пластике. Нанопластика не може да се пречисти, односно не може да се издвоји од воде", рекао је проф. др Миодраг Стојковић, професор хумане генетике са Харварда.

Потрошња природних ресурса у модној индустрији се дуплирала у последње четири деценије, а очекује се да ће се утростручити до 2050.

„Податак да је модна продукција порасла 65 пута у односу на последњих 15 година је податак сам за себе и немогуће је да сва та роба нађе свог купца", изјавио је Ненад Радујевић, директор Београдске недеље моде.

„Дизајнери, лади, дизајнери домаћи, могу да раде одрживо, да се не сводимо само на фаст фешн брендове да чувамо животну средину, да купујемо етички", сматра Марија Ратковић, директорка Центра за биополитичку едукацију.

„Производ који је настао пре појаве фаст фешна је могуће редизајнирати и враћати у живот у недоглед зато што му квалитет дозвољава", рекла је Ана Трошић Трајковић, модни дизајнер.

Директива Европске уније за управљање отпадом предвиђа обавезу да до 2025. све државе чланице морају да уведу одвојено прикупљање текстилног отпада и обезбеде да прикупљено не заврши у спалионицама или на депонијама.