О чему се ради, зашто је ова индијска корњача тако жута

Иако се овакве аберације боје ретко срећу у природи, изгледа да је ова појава много чешћа но што се природњацима чини. Жуте варијанте индијске корњаче (Lissemys punctata) – које су уобичајено тамносмеђе са жутим мрљама и кремасте са доње стране оклопа – откривене су већ више пута током година у разним деловима Јужне Азије, где је ова врста водоземаца једна од најзаступљенијих врста корњача.

Генетска аномалије се не дешавају често, али када се догоде, нормално је да привлаче више пажње. У покрајни Гуџарат на западној обали Индије, 1997. године је откривена жута корњача са ружичастим очима, а наводно су пронађени слични примерци и у Мјанмару и Бангладешу, мада нису документовани.

Током лета, златна корњача је отривена у Одиши, држави на истоку Индије, а биолог који је проналазак објавио на свом налогу на Твитеру, тврдио је да је прошле године пронашао још три таква примерка.

Недавно је објављено откриће прве златне корњаче и у Непалу. Иако нема довољно података о свим овим скоријим налазима, сматра се да је узрок ове појаве недостатак пигментације.

Слично као и код албинизма – генетског поремећаја који узрокује потпуни недостатак пигмената – само уместо да постану потпуно беле, у одређеним ситуацијама, дешава се да жути пигменти птеридини опстану и дају доминантну боју јединки (заједно са пигментима ока).

У јулу, када су снимци златне корњаче преплавили друштвене мреже, индијски херпетолози су навели да се дешавало да се провуче и црвени пигмент. Нажалост, примерке индијских корњача рубин боје нема на мрежама.

Међутим, иако корњаче овако живописних боја људима изгледају занимљиво и биле би сигурно врло цењене на тржишту кућних љубимаца, у природним условима ова генетска аберација ствара им велике проблеме јер им онемогућава да се са успехом заштите од природних непријатеља.