Има ли краја климатским рекордима

Зима почиње у недељу, 22. децембра у 5 сати и 19 минута, а овогодишња јесен, како наводи гост Јутарњег програма, професор Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију, је била најтоплија јесен од када постоје мерења у Србији.

„У климатологији, јесен се рачуна од 1. септембра до 30. новембра, а у том периоду температуре су биле за око три степена више, него што су биле у другој половини 20. века. Осим тога имали смо и сушни период који је био изузетно јак све до пред крај новембра. Тако да смо у неким деловима јесени имали сушу коју ми у климатологији карактеришемо као екстремну“, напомиње др Ђурђевић.

Тренутне прогнозе говоре да ћемо имати и нешто топлију зиму од просека јер се налазимо у том процесу глобалног загревања и климатских промена, тако да је за очекивати да ће све сезоне бити топлије него раније, и вероватно да нећемо имати зиму као што су биле неке које памтимо из ранијих времена. Но то не значи да током зиме нећемо имати неколико ледених таласа додаје климатолог.

Глобално гледано, 2019. година ће бити друга најтоплија година икада. На првом месту и даље остаје 2016. година, али са великом вероватноћом можемо да тврдимо да ће текућа бити одмах иза ње.

„Цела област југоисточне и источне Европе ових дана има изузетно високе температуре. У неким деловима су та одступања и преко 10 степени. У Русији и Москви се чуде зашто нема снега, јер је уобичајено у ово доба године да га има у великим количинама“, додаје др Ђурђевић.

Маратонска климатска конференција у Мадриду је и после дводневних продужетака завршена неуспешно јер су земље које највише загађују планету одбиле да се обавежу да ће смањити емисију гасова.

„Преговори о клими трају још од почетка деведесетих година и ти преговори су веома сложени, компликовани, укључују пуно различитих фактора. С једне стране имамо лидере, с друге стране имамо индустрију која има свој интерес, а с треће стране имамо грађане који захтевају да се предузме нешто“, истиче др Ђурђевић.

Било је тренутака у току тих двадесет и нешто година када је постојала нека врста консензуса, као на пример, 2015. године када је изгласан Париски споразум, међутим, опет нам се дешава нешто што смо већ имали прилике да видимо.

„Све земље се договоре око нечега, онда се неко поколеба и нечији интереси превладају, те се све врати на почетак. Али ове очигледне климатске промене ће сигурно бити један од разлога да се ипак постигне нека врста договора“, верује гост Јутарњег програма.

Ових дана се код нас доста говорило и о еко таксама. Било је најављено њихово увођење, па је повучен предлог. Професор Ђурђевић напомиње да је у земљама у којима је уведена ова врста намета на мети била пре свега индустрија који је највећи емитер гасова који доводе до ефекта стаклене баште.

Индустријска постројења су била стављена пред избор да ли ће да плаћају високе таксе и да и даље загађују или да уграде одређене филтере, што на први поглед делује као велики трошак. Те врсте политика су донеле добре резултате, што значи да бисмо морали и ми да се определимо за то и да као земља радимо на решавању тих проблема, закључује на крају гостовања професор Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију.