Пет начина да ублажите страхове због климатских промена

Психолози су већ успели да препознају широк распон реакција које се развијају код људи као последица страха од климатских промена, које се крећу од изразите анксиозности, депресије, љутње, до тешког осећања кривице.

У једној студији из 2018. године, објављеној у часопису Nature Climate Change, наглашава се да су то потпуно рационални и нормални одговори на збрку у којој смо се сви нашли.

С обзиром на то да су прогнозе све суморније, логично је да су нам неопходни нови механизми како да се носимо са тим емоцијама и како да се суочимо са изазовима који нам предстоје. Портал Science Alert даје пет основних савета које препоручују психолози.

1. Водите рачуна о себи

Психолози примећују да се код многих људи анксиозност због климатских промена, осим очигледног осећања забринутости и емоционалне узнемирености, често манифестује и кроз зависност од непрекидног трагања за вестима које се тиме баве или, пак, потпуним игнорисањем таквих информација.

„То што ћемо непрекидно бити у току са информацијама не значи да ће то допринети решавању проблема климатских промена, осим што ће код нас изазвати психолошки стрес“, каже се у приручнику које је издало Аустралијско друштво психолога.

Важно је поставити себи границе у томе колико ћемо се бавити овим питањима. Један од начина је, рецимо, да не читате о климатским променама пре спавања. Дружење, боравак у природи или било која друга активност која нам прија омогућиће да „напунимо батерије“ како бисмо се суочили са свакодневним претњама и страховима.

2. Дружење

Један од најефикаснијих начина суочавања са осећањем немоћи и беспомоћности је дружење са другим људима. Социјална подршка је један од најбољих начина да се суочимо са било којом врстом стреса.

Када пружамо подршку, разумевање и уточиште једни другима, постајемо боље опремљени за суочавање са несигурношћу и променама.

3. Предузмање акције

Више од 170 шведских психолога и психотерапеута слаже се да су климатски протести здрав и конструктиван одговор за студенте који осећају забринутост због климатске ванредне ситуације. 

Али уколико неко није спреман да изађе на улицу и протестује, постоји још много начина да се активира у еколошком покрету или једноставно, да о томе разговара са другим људима.

„Способност промишљања, размишљања наглас и размена мисли са другима је начин на који ми људи учимо, мењамо се и развијамо – не као појединци, већ као заједница“, каже се у тексту који је за Организацију уједињених нација написао психолог Рене Лерцман.

4. Усредсредите се на оно што можете учинити

Покушаји да одговоримо на безброј појединачних акција које нам се предлажу преко медија или да одговоримо на све оптужбе да се не понашамо довољно „еколошки“ могу нас довести у још већу забуну и паралишућу ситуацију.

Реалност је да морамо да функционишемо и опстајемо у оквиру система и околности које су нам на располагању, чак и док покушавамо да их променимо. Када знамо да је само 100 компанија одговорно за готово целокупну емисију угљен-диоксида и да су неопходне системске промене у начину на који је наше друштво организовано, поставља се питање како уопште, свако од нас може појединачно нешто сам да поправи.

Зато психолози предлажу да се усредсредимо на оно на шта можемо да утичемо, а не на оне аспекте стварности који уопште не зависе од нас.

5. Охрабрење

Нема сумње да ће се под утицајем климатских промена наше окружење променити, али нико заправо не зна како ће то изгледати. Страх од ове непознанице довео је неке људе до крајњег нихилизма и у медијима су се расправе свеле на крајности које предвиђају катаклизму или пак негирање било каквих промена.

Новинар Гардијана Џорџ Монбајот истиче да је важно да будемо свесни тога како се осећамо и да то осећање прихватимо, чак и ако је то осећање очаја, јер нам напори да се изборимо против наших емоција одузимају још више енергије.

Лерцман, пак, сматра да је избор између две крајности, наде и пропасти, лажна дихотомија и да се може заузети безброј позиција између ових крајности. Други кажу да нада не значи нужно и оптимизам.

Радикална нада може значити и напуштање онога што смо некада мислили да ће се догодити у будућности и спремност да се суочимо са неизвесношћу, како бисмо се усредсредили на оно што треба да учинимо како бисмо се прилагодили будућим догађајима.

Зато је корисно је супротставити негативне информације са причама о храбрости и позитивним променама, саветују психолози.