Број зуба могао би да буде важан показатељ ризика од деменције, открива ново истраживање

Иако узроци деменције још увек нису у потпуности разјашњени, научници последњих година остварују напредак у разумевању фактора који утичу на њен настанак. Посебно охрабрују резултати истраживања који указују на то да би готово половина случајева деменције могла да буде спречена или одложена деловањем на променљиве факторе ризика.

Међутим, нова студија указује на то да би један важан фактор ризика могао да буде недовољно препознат. Реч је о здрављу усне дупље, односно броју преосталих зуба.

Према истраживању објављеном у часопису Journal of the American Medical Directors Association, лоше орално здравље могло би да има знатно већу улогу у развоју деменције него што се раније претпостављало.

Иако је више претходних студија указивало на повезаност здравља усне дупље и деменције, овај фактор није био уврштен међу 14 променљивих фактора ризика у утицајном извештају Комисије часописа The Lancet, ажурираном 2024. године. Тај извештај послужио је и као једна од основа за нове смернице Светске здравствене организације о смањењу ризика од деменције.

Нови резултати јапанских научника, међутим, указују на потребу да се значај оралног здравља поново размотри.

Истраживање обухватило више од 47.000 старијих особа

У студији су анализирани подаци 47.293 одрасле особе старости 65 и више година, које су учествовале у јапанском истраживању старења Japan Gerontological Evaluation Study (JAGES).

Истраживачи су пратили учеснике приближно девет година, у периоду од 2013. до 2022. године. Током тог периода, деменција је дијагностикована код 8.247 учесника, што представља 17,4 одсто испитиване групе.

Циљ истраживача био је да утврде у којој мери је лоше орално здравље, процењено на основу броја преосталих зуба, повезано са појавом деменције у поређењу са већ утврђеним факторима ризика које је препознала Комисија часописа The Lancet.

Из анализе су изостављена два фактора која није било могуће проценити на основу података истраживања JAGES – повишен ниво ЛДЛ холестерола и загађење ваздуха.

„Број преосталих зуба користили смо као показатељ лошег оралног здравља, јер губитак зуба генерално представља крајњи исход дугогодишњих обољења усне дупље, као што су узнапредовали каријес и тешка пародонтална обољења“, објаснили су истраживачи у раду.

Међу ауторима студије је и прва ауторка Махо Ивата, студенткиња медицине на Универзитету Тохоку.

Мање зуба, већа учесталост деменције

Анализа је показала јасну повезаност између мањег броја преосталих зуба и веће учесталости деменције.

Стопа појаве деменције износила је 1,63 случаја на 100 особа-година код испитаника који су имали 20 или више зуба.

Код особа са 10 до 19 зуба стопа је била 2,31, док је код оних са једним до девет зуба износила 2,97. Највиша стопа забележена је код испитаника који нису имали ниједан преостали зуб – 4,34 случаја на 100 особа-година.

Након прилагођавања резултата према полу, старости и еквивалентном приходу, утврђено је да је ризик од деменције био већи код особа са мањим бројем зуба.

У поређењу са испитаницима који су имали најмање 20 зуба, ризик је био:

14 одсто већи код особа са 10 до 19 зуба;
12 одсто већи код особа са једним до девет зуба;
27 одсто већи код особа без преосталих зуба.
Посебно занимљив резултат добијен је када су научници упоредили губитак зуба са другим променљивим факторима ризика које је препознала Комисија часописа The Lancet.

Користећи статистичку методу која се назива популациона атрибутивна фракција (PAF), истраживачи су проценили колики би удео случајева одређене болести могао да се припише појединачним факторима ризика, под претпоставком да они имају узрочну улогу.

За губитак зуба израчуната је вредност од 7,2 одсто, што значи да би се, према овом моделу, том фактору могло приписати 7,2 одсто случајева деменције у посматраној популацији.

То је била трећа највећа вредност међу испитиваним факторима. Испред губитка зуба нашли су се само симптоми депресије, са процењеним уделом од 10,5 одсто, и социјална изолација, са 9,4 одсто.

Још занимљивији резултати добијени су када су подаци анализирани према полу. Код мушкараца је губитак зуба имао највећу популациону атрибутивну фракцију међу свим испитиваним факторима ризика, која је износила 12 одсто. Код жена је овај фактор био на четвртом месту, са вредношћу од 6,1 одсто.

„Колико нам је познато, ово је прва студија која је у оквиру истог популационог модела квантификовала и упоредила популационе атрибутивне фракције лошег оралног здравља и великог броја других фактора ризика за деменцију“, наводе аутори.

Истраживачи посебно истичу резултате добијене код мушкараца.

„Посебно код мушкараца, популациона атрибутивна фракција за губитак зуба у нашој студији била је значајна и упоредива са највише рангираним променљивим факторима ризика, као што су симптоми депресије и социјална изолација, које је пријавила Комисија часописа The Lancet, што указује на релативно велики допринос губитка зуба настанку деменције“, наводи се у раду.

Како губитак зуба може да утиче на когнитивно здравље?

Иако резултати указују на значајну повезаност, истраживачи наглашавају да студија има одређена ограничења.

Једно од њих је чињеница да се подаци истраживања JAGES делимично заснивају на информацијама које су учесници сами пријављивали, што може довести до пристрасности или грешака.

Такође, вредности популационе атрибутивне фракције представљају статистичке процене. Иако ова метода омогућава процену могућег доприноса одређених фактора ризика настанку болести, резултати не доказују да губитак зуба непосредно изазива деменцију. Исто тако, није доказано ни да би спречавање губитка зуба нужно довело до смањења броја случајева деменције.

Ипак, научници указују на неколико могућих механизама који би могли да објасне уочену повезаност.

Један од њих односи се на жвакање и исхрану. Мањи број зуба може да отежа жвакање и уношење хране, што потенцијално може довести до неадекватне исхране. Лоша исхрана је, с друге стране, повезана са когнитивним пропадањем.

Други могући механизам односи се на социјалну изолацију. Губитак зуба може бити повезан са повлачењем из друштвених активности и смањеним социјалним контактима, а социјална изолација је већ препозната као фактор ризика за деменцију.

Трећи механизам могао би да буде повезан са упалним процесима. Губитак зуба повезан је са упалом у усној дупљи, која би могла да допринесе системској упали организма. Такви упални процеси могу имати улогу у когнитивном пропадању.

Аутори студије истичу да су потребна додатна истраживања, али сматрају да њихови резултати указују на значајне последице по јавно здравље. Због тога предлажу да орално здравље постане саставни део стратегија за превенцију деменције.

Ова студија показује да губитак зуба значајно доприноси учесталости деменције, у мери која је упоредива са великим, већ утврђеним променљивим факторима ризика које је идентификовала Комисија часописа The Lancet.

„Заједно са све већим бројем доказа, ови налази указују на потребу да се поново размотри орално здравље као важан фактор ризика за деменцију и да се оно укључи у будућа ажурирања налаза", закључуу истраживачи.