Једна фаза сна могла би да буде кључна за смањење ризика од деменције

Познато је да је квалитетан ноћни сан од суштинског значаја за правилно функционисање организма, али значај сна је много већи него што већина људи претпоставља. Према резултатима истраживања, ризик од развоја деменције може да расте са годинама уколико особа не добија довољно спороталасног сна.

Студија објављена 2023. године показала је да су особе старије од 60 година за 27 одсто склоније развоју деменције уколико сваке године изгубе само један проценат ове врсте дубоког сна.

Спороталасни сан представља трећу фазу људског циклуса спавања који траје око 90 минута, а сама фаза траје између 20 и 40 минута. То је најодморнија фаза сна током које се мождани таласи и срчани ритам успоравају, док крвни притисак опада.

Дубоки сан јача мишиће, кости и имуни систем, а истовремено припрема мозак за усвајање нових информација.

Недавно истраживање такође је показало да су особе код којих су уочене промене на мозгу повезане са Алцхајмеровом болешћу постизале боље резултате на тестовима памћења када су имале више спороталасног сна.

„Спороталасни сан, односно дубоки сан, на више начина подржава старење мозга, а знамо и да сан поспешује уклањање метаболичког отпада из мозга, укључујући и протеине који се нагомилавају код Алцхајмерове болести“, изјавио је неуронаучник Метју Пасе са Универзитета Монаш у Аустралији.

„Међутим, до сада нисмо били сигурни какву улогу спороталасни сан има у развоју деменције. Наши налази указују на то да би губитак спороталасног сна могао да буде фактор ризика за деменцију на који је могуће утицати.“

Праћење учесника током 17 година

Пасе и његове колеге из Аустралије, Канаде и Сједињених Америчких Држава анализирали су податке 346 учесника Фрамингамске студије о срцу, који су прошли два ноћна испитивања сна – прво између 1995. и 1998. године, а друго између 2001. и 2003. године. Просечан размак између два тестирања износио је пет година.

Ова група испитаника, која у тренутку истраживања 2001–2003. године није имала дијагностиковану деменцију, а која је до 2020. године била старија од 60 година, омогућила је истраживачима да упореде податке из два детаљна полисомнографска испитивања сна и потом прате појаву деменције код учесника све до 2018. године.

„Користили смо ове податке како бисмо испитали како се спороталасни сан мења са старењем и да ли су промене у његовом уделу повезане са ризиком од деменције у каснијем животном добу, чак и до 17 година касније“, рекао је Пасе.

Током 17 година праћења забележена су 52 случаја деменције међу учесницима. Истраживачи су анализирали и податке о нивоу спороталасног сна забележене током студија спавања како би утврдили постоји ли веза са каснијом појавом деменције.

Укупно посматрано, установљено је да се количина спороталасног сна смањује након 60. године живота, при чему губитак достиже врхунац између 75. и 80. године, а затим се стабилизује.

Упоређујући резултате првог и другог испитивања сна, истраживачи су открили повезаност између сваког процентног поена годишњег пада спороталасног сна и повећања ризика од развоја деменције за 27 одсто.

Када су се посебно усредсредили на Алцхајмерову болест, која представља најчешћи облик деменције, ризик је растао на 32 одсто.

Повезаност са генетским ризиком за Алцхајмерову болест

Фрамингамска студија о срцу током времена бележи бројне здравствене показатеље, укључујући губитак запремине хипокампуса – један од раних знакова Алцхајмерове болести – као и уобичајене факторе који доприносе развоју кардиоваскуларних обољења.

Низак ниво спороталасног сна био је повезан са већим ризиком од кардиоваскуларних болести, употребом лекова који могу да утичу на сан, као и присуством гена APOE ε4, који је повезан са Алцхајмеровом болешћу.

„Открили смо да је генетски фактор ризика за Алцхајмерову болест, али не и запремина мозга, био повезан са убрзаним опадањем спороталасног сна“, навео је Пасе.

Иако су уочене јасне повезаности, аутори истичу да ова врста истраживања не доказује да губитак спороталасног сна изазива деменцију. Такође је могуће да процеси у мозгу повезани са развојем деменције доводе до губитка сна. Да би се ови односи у потпуности разумели, потребна су додатна истраживања.

У међувремену, стручњаци истичу да је важно посветити пажњу квалитетном и довољно дугом сну, јер његова улога далеко превазилази само јачање памћења.

Постоје и кораци које појединци могу предузети како би повећали вероватноћу да остваре више овог важног спороталасног сна.

Студија је објављена у часопису JAMA Neurology.