Српски истраживачи у кинеским лабораторијама будућности – прилика за нову научну сарадњу

Група од 20 младих истраживача из Србије боравила је у једном од водећих кинеских научних центара – Институту за физику високих енергија у Пекингу, који делује у оквиру Кинеске академије наука. Током посете имали су прилику да се упознају са најновијим достигнућима у области акцелераторских технологија, истраживања материјала, електронике и биологије.

Посету је организовао физичар др Владимир Рековић, који је више пута боравио у Пекингу и посећивао тамошње научне институције, признаје да је овог пута и сам био изненађен оним што су домаћини представили српској делегацији.

„У тих шест дана колико смо боравили тамо, успели смо да видимо више него што сам ја очекивао, иако сам више пута одлазио у Пекинг и у те институције“, каже Рековић.

Од плазма акцелератора до најсавременијих извора светлости

Институт за физику високих енергија у Пекингу, објашњава Рековић, спада међу водеће светске институције у области акцелераторских технологија и њихове примене у другим научним дисциплинама.

Посебно истиче да су домаћини српским истраживачима омогућили увид у експерименте и постројења која нису лако доступна ни другим научницима.

„Видели смо ствари које су на самој ивици истраживања. Колеге су организовале посету до мере где су нам показали и ствари које пуно људи не може да види“, наводи Рековић.

Међу технологијама које су представљене издвајају се плазма акцелератори, који би у будућности могли да промене начин убрзавања честица.

За разлику од класичних акцелератора, у којима се користе сложени системи магнета и радио-фреквентних шупљина, нова истраживања усмерена су на употребу изузетно снажних ласера за убрзавање група електрона.

„То је нешто што још није 100 одсто заживело, али пуно се ресурса укључује у та истраживања“, објашњава Рековић.

У делегацији нису били само физичари, већ и истраживачи са Електротехничког и Машинског факултета, природно-математичких факултета, стручњаци за рачунарске технологије, као и троје биолога.

Технологија која открива структуру протеина и најситније делове чипова

Једно од најзначајнијих постројења које су српски истраживачи посетили јесте нови извор светлости, који је кинески институт пустио у погон пре мање од годину дана.

Реч је о акцелераторском постројењу које производи изузетно интензивне и концентрисане снопове рендгенског зрачења, а користи се за истраживање материјала, наноструктура и биолошких молекула.

Рековић објашњава да такви извори светлости имају широку примену, од развоја полупроводника и транзистора до фармакологије и проучавања структуре протеина.

„Можете чак и протеинску кристалографију да радите, тачно да видите од чега се састоји протеин, да ли нешто од тих једињења фали“, наводи Рековић.

Према његовим речима, реч је о изузетно напредном постројењу, док научници у другим деловима света тек раде на надоградњи постојећих извора светлости.

Посебно је значајно што су млади биолози из Србије могли непосредно да прате прикупљање података током испитивања протеина.

„Наше колеге, млади истраживачи биолози, имали су прилику чак и да учествују и да виде како изгледа тај процес скупљања података тим извором светлости, на пример на некаквим протеинима“, истиче др Рековић.

Делегација је видела и како кинески научници испитују наноструктуре унутар чипова које развијају.

Рековић наглашава да су акцелераторска постројења постала неопходна за развој савремених технологија и примењене науке.

Експерименти на екстремним температурама и ласери који мере кретање електрона

Рековић је први пут посетио кинеске научне институције 2012. године, када је учествовао на симпозијуму посвећеном истраживањима у ЦЕРН-у.

Већ тада је, како каже, било јасно да Кина има огроман научни потенцијал, али је напредак остварен током протеклих година превазишао очекивања.

„Ово сада што се види, дакле 12, 13, 14 година касније, ја мислим да за многе превазилази очекивања“, оцењује гост Јутарњег програма.

Српски научници посетили су и институт који се бави физиком у екстремним условима, од изузетно високих притисака до температура блиских апсолутној нули.

Посебну пажњу привукли су ласери чији импулси трају свега неколико атосекунди.

„Ако узмете једну секунду, па је поделите на милион, па тај један делић поделите на милион, па тај један други делић поново поделите на милион. Дакле, такви су пулсеви које ти ласери користе“, објашњава Рековић.

Таква технологија омогућава научницима да прате изузетно брзе процесе унутар материјала, укључујући кретање електрона током хемијских реакција.

„Можете тачно да видите шта се у ком тренутку дешава са електронима, то јест такозвана електродинамика, где можете да видите где се електрони у ствари крећу и шта се дешава унутар тог самог материјала“, каже Рековић.

Кинески научници спремни да дођу у Србију

Осим упознавања са новим технологијама, посета је била прилика за разговоре о наставку и проширењу сарадње српских и кинеских научних институција.

Рековић наглашава да су кинески домаћини показали велико интересовање за сарадњу са младим истраживачима из Србије.

„Ово је велика група младих истраживача која је дошла. Мислим да до сада они нису имали толику групу и веома им је драго било“, каже Рековић.

Према његовим речима, постоје бројне могућности за стручне обуке, истраживачке боравке и запошљавање младих научника у кинеским институцијама.

„Кина сада је раме уз раме, ако не и превазишла, неке водеће земље по питању могућности које нуди. Говорим и за финансијске услове и за каријерне услове које можете тамо остварити“, истиче Рековић.

Међутим, посебно га је занимало да ли постоји могућност да кинески стручњаци своје знање пренесу и колегама у Србији.

„Мене је посебно занимало да ли су спремни да неке од својих експерата пошаљу код нас. Они су и за то спремни“, наглашава Рековић.

Оцењује да је таква спремност резултат дугогодишњег поверења и сарадње научних институција две земље.

Кинески научници, додаје, показали су интересовање и за учешће на изложби Експо у Србији, на којој се очекује и присуство ЦЕРН-а.

Од првог акцелератора до светског научног лидера

Говорећи о положају Кине у светској науци, Рековић истиче да та земља већ поставља стандарде у бројним областима и да је њен технолошки развој резултат вишедеценијских улагања.

Подсећа да је Кина осамдесетих година прошлог века, уз помоћ америчких физичара, започела изградњу свог првог акцелераторског постројења.

Управо су акцелераторске технологије, сматра, одиграле важну улогу у ширем технолошком напретку земље.

„До сада, дакле 40 година касније, они су од некога ко је био само почетник дошли до лидерске позиције у свим овим технологијама“, каже Рековић.

Наглашава да кинеске институције већ активно учествују у међународним истраживањима и развоју детектора за ЦЕРН.

„Без сумње, Кина је незаобилазан партнер, ја бих рекао један од најнеопходнијих научних партнера нама“, истиче Рековић.

Нови чипови омогућиће анализу података у тренутку њиховог прикупљања

Рековић са колегама из пекиншког Института за физику високих енергија већ сарађује на развоју електронике за нову генерацију детектора.

Циљ је да се најсавременији чипови користе за анализу података директно у хардверу, практично истовремено са њиховим прикупљањем.

То би омогућило научницима да одређене закључке доносе у реалном времену, без потребе да се сва обрада обавља накнадно.

„Буквално у тренуцима када се подаци ишчитавају из детектора, моћи ћемо у неком реалном времену, дакле у времену када се прикупљају подаци, да доносимо одређене закључке“, објашњава др Владимир Рековић.

Иако такав приступ није био основни модел рада у физици елементарних честица, све више истраживања, како истиче, иде управо у том правцу.