Лобање старе 5.000 година откриле трагове људских жртава у древном Египту

У новој студији, Розелин Кембел, истраживач антропологије на Универзитету Пердју, поново је анализирала 46 лобања особа које су биле сахрањене у близини краљевских гробница које су припадале краљу Џеру, краљу Џету и Меретнеит, жени која је вероватно у одређеним периодима владала Египтом. Гробнице су биле изграђене у близини древног светог града Абидоса.

Сва три владара живела су током Прве династије, периода који је почео пре око 5.000 година, када су Горњи и Доњи Египат уједињени у једно краљевство. Жртвовани пратиоци били су сахрањени поред гробнице краља коме су служили.

Истраживачи су први пут ископавали краљевско гробље почетком 20. века. Археолог који је предводио ископавања, Флиндерс Питри, тада је сматрао да су стотине других хумки пронађених у близини краљевских гробница припадале људима који нису били краљевског порекла, попут пратилаца и других особа које су служиле краљу.

Такође је изгледало да су ти људи жртвовани након смрти краља коме су служили, у уверењу да ће моћи да му служе и у загробном животу.

Међутим, Питри није успео да пронађе доказе о повредама скелета које би указивале на смрт, па се његова претпоставка да су ови људи били жртвовани од тада доводила у питање. Питри је поново сахранио већину људских остатака, али је 46 лобања сачувано у Даквортовој збирци на Универзитету у Кембриџу.

У новој студији, објављеној 5. октобра у часопису Frontiers in Environmental Archaeology, Кембел је поново анализирала ових 46 лобања користећи савремене форензичке технике и знања о траговима које различите врсте повреда остављају на људским костима.

Кембелова је утврдила да 18 лобања има знаке повреда које су вероватно биле смртоносне, што указује на то да су те особе највероватније биле жртвоване.

Конкретно, многе лобање имале линеарне преломе, које је Питри погрешно протумачио као оштећења настала након сахрањивања.

„Линеарни преломи настају када лобања удари у релативно велики предмет или када је такав предмет удари, при чему је укупна сила удара релативно мала. Због сферичног облика лобање, сила ударца распоређује се преко свода лобање“, написала је Кембелова у студији.

„Иако линеарни преломи нису увек одмах смртоносни, често изазивају оштећења унутар лобање и/или крварење, што може брзо довести до губитка свести и смрти ако се не обави хируршка интервенција ради смањења притиска.“

Кембел је у имејлу за Лајв сајенс Live Science навела да је тешко утврдити које је оружје или предмет коришћен.

„На основу упоредних форензичких и археолошких истраживања, највероватније је коришћен раван и релативно лаган предмет, вероватно направљен од нечега попут дрвета, а не од камена“, рекла је она.

Изгледа да је пракса људског жртвовања окончана током Друге династије Египта. Докази о људским жртвама су ограничени и углавном су, чини се, везани за Прву династију.

Питри је закључио да су жртве биле пратиоци краља на основу чињенице да су неки од њих били сахрањени са надгробним плочама на којима су се налазиле титуле попут „носиоца печата“, што је указивало на то да су служили краљу.

„Колико можемо да утврдимо, овај специфичан облик жртвовања краљевих пратилаца изгледа да је окончан крајем Прве династије, што значи да је трајао око два века или можда краће“, рекла је Кембелова.

Јакобус ван Дајк, египтолог са Универзитета у Гронингену у Холандији, који није учествовао у истраживању, поздравио је нову студију.

„Постојање жртвовања краљевих пратилаца у раном Египту увек је било предмет расправе, а истраживање др Кембел додаје важан аргумент у прилог научницима који, попут мене, верују да је овај обичај постојао у Египту током раног династичког периода“, истакао је за Лајв сајенс.