Турски археолози тврде да су пронашли цркву у којој је одржан Први никејски сабор

Никеја је била антички грчки град који се налазио на месту данашњег града Изника у Турској, на обали језера Изник, познатог и као Никејско језеро.

Први никејски сабор, одржан 325. године, окупио је хришћанске епископе који су настојали да реше теолошке несугласице, а усвојили су и оно што је данас познато као Никејски симбол вере, једну од кључних формулација хришћанских веровања. Тачна локација одржавања сабора предмет је великог спорења, а претходних година је било више тврдњи да је откривено.

У то време Римским царством владао је цар Константин, који је живео од око 272. до 337. године. Константин је легализовао хришћанство, а историјски извори указују на то да је имао важну улогу у организовању сабора.

Археолози су 2014. године открили већу цркву испод језера Изник. Од 2015. године ископавања су постепено откривала остатке мање цркве испод веће грађевине. Тим је пронашао под поплочан каменим плочама у мањој цркви, око 30 центиметара испод базилике, што указује на то да је мања црква старија, рекао је Мустафа Шахин, професор археологије на Универзитету Бурса Улудаг у Турској, који предводи ископавања.

Један од учесника сабора, Јевсевије Кесаријски, „изричито наводи да је скуп одржан у ’молитвеном дому‘ или малој цркви“, рекао је Шахин. Према његовим речима, новооткривена црква више одговара том опису него базилика.

Његов тим још није утврдио димензије мање цркве. Међутим, на основу историјских записа, Шахин сматра да би она могла бити такозвана „Црква Неофита“, док је већа црква изграђена изнад ње можда била „Црква Светих Отаца“.

Неофит је био хришћанин који је живео у Никеји и страдао 303. године. „Црква Светих Отаца“ добила је име у знак сећања на Никејски сабор.

Према историјским записима и археолошким остацима, изгледа да је мању цркву уништио земљотрес 368. године, док је већа црква на том месту изграђена око 380. године.

До сада нису пронађени зидови нити украси мање цркве. Није познато ни од којих је материјала била изграђена, јер је сачуван само камени темељ и поплочани под, навео је Шахин. Ипак, велики део грађевине можда је био направљен од дрвета.

Царска палата

Међутим, стручњаци који нису учествовали у ископавањима упозоравају да није извесно да су се епископи састајали управо у овој цркви. Чак и ако јесу, најважнији састанци вероватно су одржавани у Константиновој царској палати, а не у цркви. Царска палата, међутим, још није пронађена и могуће је да се и она налази испод језера Изник.

Јанг Ричард Ким, професор класичних наука на Универзитету Илиноис у Чикагу, истакао је да мања црква још није поуздано датована. Поред тога, Јевсевије Кесаријски навео је да је уводно заседање сабора одржано у „царској палати“ и да је сабор трајао три месеца.

„Због тога не можемо бити сигурни да је црква била једно од места на којима су се одржавали састанци“, истакао је Ким за Лајв сајенс.

И Чарлс Одал, професор историје у пензији на Универзитету Бојси, изразио је опрез поводом тврдње да је црква била место одржавања сабора.

„Никејски сабор одржан је у царској палати поред Никејског језера. Ова подводна црква била је у близини, али није била место одржавања сабора под царем“, рекао је Одал за Лајв сајенс.

Дејвид Гвин, историчар са Универзитета Ројал Холовеј у Лондону, навео је да „докази да би старија црква могла да потиче с почетка IV века и да самим тим има потенцијалну везу са Никејским сабором делују обећавајуће“.

Ипак, упозорио је да „не би требало преувеличавати значај саме цркве, осим што она пружа нешто бољи увид у свет у којем је сабор одржан“.

Велики број људи присуствовао је Никејском сабору.

„Сам сабор трајао је више од месец дана и на њему је учествовало стотине епископа, а можда и око 2.000 свештеника и другог помоћног особља. Ипак, ова ископавања пружају додатни занимљив увид, али и поново скрећу пажњу на догађај од огромног значаја за развој хришћанства“, закључио је Гвин.