Ловац на благо тврди да је пронашао локацију Првог никејског сабора, тражи 50 милиона долара за откриће

Ујсал, који се окренуо лову на благо након пензионисања, изјавио је да су га ископавања довела до значајног открића: подземног града са гробљем саркофага и замршеним симболима који красе његове дугачке ходнике. Нагласио је важност овог открића за хришћански свет, наговештавајући да би оно могло да промени историјско разумевање Првог сабора, који је сазван 325. године нове ере како би се позабавио критичним теолошким споровима унутар раног хришћанства.

Први Никејски сабор био је прекретница у хришћанској историји, сазвао га је цар Константин Велики како би ујединио брзо растућу хришћанску заједницу и решио теолошке спорове који су претили да је поделе.

Сабор је сазван са циљем да разреши контроверзу изазвану учењем Арија, свештеника из Александрије, који је тврдио да је Христос створен у времену од Бога и да није превечни Син Божји, раван по суштини Богу Оцу.

Ово учење је изазвало велику забуну и поделу унутар Цркве, јер је доводило у питање саму природу Христове божанствености, што је од суштинског значаја за разумевање спасења у хришћанској вери. Ако Христос није једнак Богу, онда његова способност да донесе спасење и искупљење за грехе човечанства постаје упитна.

Сабор је на крају донео Никејски символ вере, потврђујући  једносуштност Сина са Оцем и осуђујући аријанизам као јеретички.Канонизовано је и безгрешно зачеће Исуса Христа и каже се да је „рођен, не створен”, чиме се тврди да он није само створење, доведено у постојање ни из чега, већ истински Син Божији, доведен у постојање „из суштине Оца” и да је „једносуштан са Оцем”. 

„Пронашао сам подземни град у коме је одржан Сабор“, рекао је Ујсал у изјави за новинску агенцију Ихлас (ИХА). „Унутра се налазе статуе Марије и Исуса Христа, 12 олтара који их окружују и саркофаг сахране принцезе Никен насупрот њему.“ Ако се потврде, његове тврдње би могле имати дубоке импликације на историјске науке и верско наслеђе.

Ујсал је изразио жељу да турска влада помогне у откривању овог локалитета, тврдећи да би то могло значајно да подстакне економију земље кроз туризам. „Мој захтев од државе је да се ово место открије и тако ревитализује турска економија“, нагласио је Ујсал. „Ако се ови захтеви испуне, можемо ово место учинити туристичком атракцијом уз помоћ сопствених средстава државе у року од три или шест месеци.“

Даље је објаснио потенцијалну вредност локалитета, тврдећи да би оно могло представљати резерву од 150 милијарди долара, не рачунајући антиквитете и историјске артефакте који се могу пронаћи унутра. Ујсалово инсистирање на цени од 50 милиона долара за локацију изазвало је запрепашћење, подстичући дискусије о етици монетизације археолошких открића.

Први никејски сабор није се само бавио теолошким споровима, већ је поставио и важне преседане за управљање црквом и дисциплину. Утврдио је јединствени датум за Ускрс, осигуравајући да хришћани славе овај кључни догађај у Христовом животу истог дана. Одлуке сабора помогле су учвршћивању ауторитета бискупа и поставиле темеље за будућу структуру Цркве.

Како се вести о Ујсаловим тврдњама шире, археолошка заједница и историчари пажљиво прате. Ако се потврди, ово откриће би не само могло да промени наратив који окружује Први никејски сабор, већ и да истакне континуирану потрагу за разумевањем богате таписерије ране хришћанске историје. Свет чека даљи развој догађаја у вези са овом интригантном причом, која би могла да премости прошлост и садашњост на неочекиване начине.