Метал из свемира пронађен у прстењу које су носили припадници елите древног Медитерана

Упркос томе што се повезују са разарањем планета и масовним изумирањима, свемирске стене могу да буду и космички дар. Метеорити који су премали да би уништили Земљу пружају увид у потпуно ванземаљска окружења, укључујући она која су много старија од Сунчевог система.

Метеорити су можда били још драгоценији пре више хиљада година, како у симболичком смислу, тако и као веома цењен извор гвожђа за друштва која су постојала пре Гвозденог доба.

Међу њима су били и легендарно утицајни претходници Грка, попут Минојаца, познатих по миту о Минотауру, и Микенаца из Илијаде и Одисеје. Они су, како показује недавно истраживање објављено у Journal of Archaeological Science, носили раскошне прстенове направљене од метеорита како би истакли свој углед и моћ.

Током историје, људи широм света користили су метеорите за израду алата, оружја и накита: стругалица на Гренланду, предмета налик секирама у Кини, драгуља у претколумбовској Америци, као и амајлија које су, према веровању, штитиле пастире и њихове камиле у Египту. Чувени Тутанкамонов бодеж направљен од свемирског материјала и даље заокупља пажњу истраживача.

Међутим, чинило се да у Грчкој из бронзаног доба таквих предмета нема.

Због тога су истраживачи поставили два главна питања. Прво, да ли су и Минојци и Микенци користили гвожђе из метеорита у различитим предметима које су вешто израђивали? Друго, када су ови моћни металурзи почели да топе гвожђе?

Прстенови од метеорита као симболи моћи

Током „петогодишње одисеје“, истраживачи су анализирали хемијски састав више од 100 предмета са подручја данашње Грчке. Посебну пажњу посветили су 91 предмету од гвожђа, углавном прстеновима, наруквицама и ножевима, који потичу из бронзаног доба, односно из периода од пре око 3.800 до 3.000 година.

Користећи недеструктивну рендгенску флуоресцентну анализу, истраживачи су утврдили да 13 ових предмета садржи никл и да су можда направљени од гвожђа пореклом из метеорита.

Занимљиво је да су свих 13 предмета раскошни прстенови, достојни фантастичног света, који садрже и друге метале попут злата или сребра.

Прстенови такође имају проширења на којима су се можда налазили печати, попут краљевских печата.

Поред тога, већина прстенова потиче из раскошних погребних локалитета, попут гробница у Микени.

У готово фантастичном призору, један прстен пронађен је у минојској некрополи, још увек на прсту особе за коју се претпоставља да је била високи свештеник.

„Ова запажања навела су нас да претпоставимо да су прстенови вероватно направљени од метеорита могли бити популарни симболи моћи међу истакнутим појединцима, припадницима дворске елите Минојаца и Микенаца“, објашњавају истраживачи.

Гвожђе можда стизало из Египта, а не са грчког тла

Гвожђе из метеорита можда је било увезено из Египта, уместо да је пронађено на локалном подручју.

Географија Грчке није била нарочито погодна за очување метеорита, који су могли да се распадну или заврше у мору.

С друге стране, сушне египатске пустиње много су погодније за њихово нагомилавање јер метеорите штите од оксидације и растварања.

Истраживачи су такође утврдили да је 78 предмета од гвожђа направљено од топљеног гвожђа, а не од космичког гвожђа.

Такви предмети од топљеног гвожђа могли су да се појаве већ око 1400. године пре нове ере, током бронзаног доба, иако су само два таква предмета, привезак и прстен, направљена пре 1200. године пре нове ере.

У поређењу са налазима из Анадолије, употреба гвожђа које су направили људи у Грчкој, како истраживачи примећују, „изгледа да је некако каснила“.

Они помињу могућност да су ти предмети били увезени из места попут Кипра.

Метеоритско прстење нестало као и свака друга мода

Мода прстенова од метеоритског гвожђа трајала је до око 1200. године пре нове ере, када је можда нестала из различитих разлога — због проблема са снабдевањем или потражњом, или због најједноставнијег и најљудскијег разлога: промене моде.

Истраживачи закључују да је „могуће да је мода прстења од метеоритског гвожђа, готово искључива за Минојце и Микенце у касном бронзаном добу, ’природно’ избледела као што нестаје свака мода“.

Истраживање је објављено у часопису Journal of Archaeological Science.