Диносаурусе убио изузетно редак тип метеорита
Научници су коначно утврдили којој врсти је припадао метеорит који је пре 66 милиона година изазвао масовно изумирање диносауруса. Према најновијем истраживању, реч је о ретком угљеничном хондриту – древној свемирској стени која потиче са самих обода Сунчевог система и готово никад не доспева до Земље.
Иако се већ деценијама зна да је пад огромног астероида означио крај владавине диносауруса, научници до сада нису могли са сигурношћу да утврде од каквог је материјала био сачињен.
Астероид пречника око десет километара, познат као Чиксулуб, ударио је у подручје данашњег полуострва Јукатан у Мексику, оставивши кратер широк скоро 200 километара и разбацавши материјал хиљадама километара далеко.
Иако се често говори о астероиду Чиксулуб, делови који су преживели пролазак кроз атмосферу и пали на Земљу заправо су метеорити. Управо су њихови остаци помогли научницима да открију од чега је био сачињен.
Анализа хемијског састава показала је да је реч о угљеничном хондриту. Хондрити су најстарије познате стене у Сунчевом систему и представљају остатке из времена његовог настанка.
Угљенични хондрити су посебно ретки и чине тек око четири одсто свих метеорита пронађених на Земљи, због чега је ово откриће од великог значаја.
Трагови у слоју глине открили порекло метеорита
До овог закључка дошао је тим научника са Универзитета Британске Колумбије у сарадњи са истраживачима из Европе, укључујући Институт за физику Земље у Паризу и Универзитет у Паризу.
Они су анализирали елементе у траговима у узорцима танког слоја глине који је настао од материјала избаченог након удара. Тај слој, познат као К–Пг граница, може се пронаћи широм света и представља геолошку границу између периода креде и палеогена.
Према резултатима истраживања, Чиксулуб је највероватније потекао са спољног дела астероидног појаса, у близини Јупитера, или чак из још удаљенијих делова Сунчевог система.
„Чињеница да је баш овако редак објекат погодио Земљу показује колико су диносауруси, једноставно, имали несреће“, рекао је др Филип Клејс, професор Универзитета Британске Колумбије.
Само откриће не мења досадашње схватање катастрофе која је погодила Земљу.
Удар је ослободио енергију еквивалентну милијардама нуклеарних бомби, покренуо мегацунамије, глобалне пожаре и снажне земљотресе. Ипак, нова сазнања пружају јаснију слику о самом објекту који је изазвао један од највећих преокрета у историји живота на нашој планети.
Прашина, а не сумпор, кључни узрок изумирања
Пошто угљенични хондрити не садрже велике количине сумпора, истраживачи сматрају да сумпор из самог метеорита вероватно није био главни узрок такозване „ударне зиме“ која је уследила након судара.
„Највећу улогу имала је фина прашина избачена у атмосферу“, објаснио је Клејс.
Та прашина, састављена од ситних честица стена, могла је годинама да остане у атмосфери и заклони Сунчеву светлост. Последица је био прекид фотосинтезе, урушавање ланаца исхране и масовно изумирање живог света.
Процењује се да је тада нестало око 75 одсто свих врста, док је преостала четвртина, међу којима су били и далеки преци данашњих сисара, успела да преживи.
Недавне студије указују и на то да се удар догодио током пролећа на северној Земљиној полулопти. То је многе врсте затекло у осетљивом периоду размножавања и развоја младунчади, што је додатно повећало размере изумирања.
Сцена непосредно након удара била је катастрофална. У тексту објављеном у магазину The Conversation, професори Моника Грејди и Мајкл Бентон описали су размере разарања.
„Без обзира на то да ли сте били диносаурус или балегар, ако сте се нашли у близини кратера, експлозија би вас тренутно спалила“, навели су они. „Чак и на удаљености до 2.000 километара већина живих бића страдала би од огромне топлоте и надзвучних ударних таласа.“
Ова катастрофа и данас представља упозорење колику опасност могу да представљају небеска тела која пролазе близу Земље. Због тога НАСА и Европска свемирска агенција непрекидно прате потенцијално опасне астероиде, док су мисије попут ДАРТ-а, који је 2022. године успешно променио путању једног астероида, и мисије Хера, која ће проучавати последице тог судара, важан корак ка развоју система планетарне одбране.
Иако многа питања о Чиксулубу и даље немају коначан одговор, свако ново откриће помаже научницима да боље разумеју један од најдраматичнијих догађаја у историји Земље и да се боље припреме за потенцијалне претње из свемира.
Коментари