Пре Инка постојала је заборављена цивилизација која је оставила тајне на дну језера Титикака

То старије царство називало се Тијаванако. На врхунцу своје моћи бројало је, према проценама, око 20.000 становника. Оскудни подаци које имамо о Тијанавако култури потичу углавном из археолошких открића, која постепено откривају трагове о том народу и њиховој давно несталој култури.

Један од кључних делова те слагалице откривен је 2019. године.

Током археолошког роњења и ископавања у водама гребена Коа, у близини Острва Сунца на боливијском делу језера Титикака, истраживачи су пронашли потопљене доказе о ритуалним приносима натприродним божанствима, што указује да је религија на овом подручју постојала много раније него што се до тада веровало.

„Људи често повезују Острво Сунца са Инкама зато што је за њих било важно ходочасничко место и зато што су на острву и у његовој околини оставили бројне церемонијалне грађевине и заветне дарове“, објаснио је 2019. године антрополог Хосе Каприлес са Државног универзитета Пенсилваније, када је тим представио своја открића у раду објављеном у часопису ПНАС.

„Наше истраживање показује да су припадници народа Тијаванако, који су живели на подручју језера Титикака између 500. и 1100. године нове ере, били први који су на овом подручју приносили вредне предмете верским божанствима.“

Каприлес и његов тим користили су сонар и подводну 3Д фотограметрију како би током 19-дневне истраживачке експедиције 2013. године скенирали и мапирали гребен.

Уклањањем седимента са дна језера пронашли су кадионице у облику пуме, у којима су откривени остаци угља, као и бројне украсе од злата, шкољки и камена.

Сматра се да је пума била важан верски симбол народа, док мотив лица окруженог зрацима, приказан на две златне медаље, указује да су приноси били намењени главном митском божанству њихове религијске иконографије, које се понекад назива Виракоча.

Занимљиво је да истраживачи сматрају како ови приноси, датирани између VIII и X века нове ере, нису случајно завршили у језеру, већ да су били направљени управо како би били потопљени.

„Присуство сидара у близини дарова указује да су их свештеници или други верски ауторитети полагали током ритуала који су извођени са чамаца“, рекао је Каприлес.

Током ископавања истраживачи су пронашли и остатке костију риба, водоземаца и птица, за које сматрају да су природним путем доспеле у овај подводни екосистем.

Међутим, једна животиња се издвајала од осталих.

Откривене су и кости четири младе ламе. Истраживачи верују да су животиње убијене на том месту или у његовој непосредној близини, а затим положене у језеро као жртвени принос током древног ритуала.

Иако данас не можемо са сигурношћу знати шта су ти древни обреди значили људима који су их изводили и посматрали, сама чињеница да су се овако сложени ритуали одржавали говори много о организованости и развијености државе Тијаванако.

„Церемоније на гребену Коа нису представљале тек изоловани култ на удаљеном месту, већ одражавају сложену интеракцију која се одвијала у средишту језера, под вођством мале елите“, навели су аутори у свом раду.

„Оне такође наглашавају демонстрацију моћи кроз ритуале усмерене на представљање божанства са лицем окруженим зрацима и пума које избацују дим, жртвовање младих лама и упадљиво приношење драгоцености.“

Истраживачи сматрају да су ови симболични поступци представљали кључне елементе развоја сложеног друштва које се ширило и успостављало сарадњу са другим заједницама у андском региону и шире.

Накнадна анализа, коју су спровели неки од истих истраживача, додатно је проучила више артефаката пронађених на локалитету у језеру.

Прошле године археолози су дошли до још једног значајног открића повезаног са народом Тиванаку, пронашавши остатке огромног храма који је иза себе оставила ова загонетна цивилизација.

Локални староседеоци храм називају Паласпата, а његове рушевине налазе се на врху једног брда у Боливији, око 215 километара југоисточно од централног археолошког локалитета Тиванаку.

Тим који је предводио Каприлес сматра да је храм имао изузетно важан стратешки значај за Тијаванако, јер се налазио на раскршћу три главна трговачка пута која су ову цивилизацију повезивала са кључним природним ресурсима различитих екосистема.