Папирус „Илијаде” пришивен за тело мумије: Откриће из Египта отвара нову мистерију античког света

У песковитим некрополама Египта, где се сусрећу миленијуми историје, археолози су навикли на изненађења. Ипак, откриће до којег је дошао тим са Универзитета у Барселони у древном граду Оксиринхусу превазилази све што је до сада виђено.

У гробници из касног римског периода, пронашли су мумију стару око 1.600 година, на чијем је абдомену био пажљиво пришивен папирус. Није реч о магијској формули или верском тексту, како је до сада био случај, већ о фрагменту Хомерове Илијаде – камену темељцу западне књижевности.

Овај јединствени налаз, обелодањен у априлу 2026. године, представља први познати случај у којем је грчки књижевни текст намерно укључен у египатски погребни ритуал.

Мумију је открила археолошкиња Нурија Кастељано током ископавања крајем 2025. године, а папирус је убрзо идентификовала папиролог Лија Маша. Откриће је плод систематског рада Оксиринхус археолошке мисије, коју воде Маите Маскорт и Естер Понс, а која деценијама истражује ово плодно археолошко налазиште, око 160 километара јужно од Каира.

„Каталог бродова" на путу за вечност

Мистерија овог открића има више слојева. Први је сам чин постављања књижевног дела на тело покојника. Други је избор текста.

Анализа је показала да крхки папирус садржи одломке из другог певања Илијаде, познатог као Каталог бродова. У питању је један од технички најзахтевнијих и најмање драматичних делова епа, у којем Хомер детаљно набраја грчке снаге које су кренуле у Тројански рат.

Зашто би неко изабрао баш овај, готово административни списак, за пут у загробни живот?

„Ово није први пут да смо пронашли грчке папирусе увезане, запечаћене и уграђене у процес мумификације, али до сада је њихов садржај био углавном магијски“, објаснио је Игнасио-Ксавијер Адијего, филолог са Универзитета у Барселони и директор пројекта. „Права новина је проналажење књижевног папируса у погребном контексту.“

Стање папируса је изузетно осетљиво, због чега тим није могао да користи рендгенске зраке како би сачувао артефакт. „Учинили смо све што смо могли без уништавања папируса“, нагласио је Адијего, додајући да су делови текста и даље нечитљиви.

Културни пасош или потпис балзамера

Пре овог открића, сви грчки папируси пронађени унутар египатских мумија садржали су ритуалне текстове: формуле заштите, упутства за балзамере или божанске инвокације. Илијада, као епска поезија, потпуно одступа од овог обрасца. Њена присутност указује да су покојник, или они који су га сахранили, делу приписивали симболичку вредност која превазилази књижевност.

Главна хипотеза истраживача је да је текст служио као нека врста „културног пасоша“ за загробни живот. У римском Египту, који је вековима био место сусрета грчке и египатске традиције, хеленистички идентитет био је ствар престижа.

Као што су богате породице стављале златне листиће на језике преминулих како би им осигурале моћ говора пред боговима, тако је и Каталог бродова могао да представља симбол припадности грчко-египатској елити.

Папирус је у петом веку нове ере био редак и скуп предмет, а његова употреба у сахрани указује на то да је покојник припадао богатом слоју друштва.

Друга, мање вероватна теорија, сугерише да је фрагмент могао бити нека врста препознатљивог печата или потписа балзамера који је обавио ритуал. Ипак, пажљиво постављање на абдомен указује на дубље, симболичко значење.

Оксиринхус, ризница античког света

Налазиште Оксиринхус (данашња Ал Бахнаса) није непознато научницима. Од краја 19. века, овај древни град је свету подарио више од пола милиона фрагмената папируса, што га чини највећим извором античких грчких текстова на свету.

Међутим, до сада ниједан од тих фрагмената није пронађен у овако интимном, погребном контексту. Открића у Оксиринхусу су углавном обухватала административне, правне, магијске или приватне текстове, али не и чисту књижевност интегрисану у сам процес мумификације.

Ископавања су открила комплекс са три кречњачке гробнице у којима су се налазиле мумије из римског доба и украшени дрвени саркофази, од којих су многи оштећени услед пљачки у прошлости.

Поред мумије са папирусом, пронађене су и друге са златним и бакарним фолијама на језицима, што додатно потврђује да је некропола припадала имућним породицама које су могле да приуште сложене погребне ритуале.

Ово откриће не мења само разумевање грчко-египатских погребних обичаја, већ и историју самог Оксиринхуса. Показује да је у овом културном лонцу, где су се мешали језици, богови и традиције, Хомерова поезија могла имати снагу свете реликвије.

Док истраживања трају, фрагмент Илијаде наставља да поставља више питања него што нуди одговора, отварајући прозор у давно изгубљени свет у ком су стихови били једнако важни као и молитве.