Откривено још седам нових органских молекула на Марсу

„Кјуриосити“ је 2020. године пронашао и избушио ову стену, за коју је сада потврђено да садржи органске молекуле са угљеником — елементом кључним за живот.

Иако научници још не могу да докажу да ли су молекули настали биолошким или геолошким процесима, њихови налази пружају нове доказе теорији да је древни Марс некада био погодан за живот.

„Њихово откриће поново потврђује да је древни Марс имао одговарајућу хемију за подршку животу. Поред тога, ови молекули придружују се растућој листи једињења за која се зна да су сачувана у стенама чак и након милијарди година изложености радијацији на Марсу, која временом може да разгради ове молекуле”, навели су званичници Насине Лабораторије за млазни погон.

На обалама древног Марса

Нова анализа, објављена у часопису Nature Communications, показује да је узорак стене садржао 21 молекул са угљеником, укључујући седам који никада раније нису виђени на Црвеној планети. Међу новооткривеним молекулима налазе се азотни хетероцикли (претече РНК и ДНК), као и бензотиофен, једињење које је можда имало кључну улогу у доношењу хемије погодне за живот на планете Сунчевог система путем метеорита.

Узорак је добио надимак „Мери Енинг 3”, по енглеској палеонтолошкињи, познатој по открићу првих фосила ихтиосауруса и плесиосауруса. Попут водених фосилних налазишта која је Енинг истраживала, и марсовски органски молекули пронађени су у области Марса која је некада обиловала језерима и рекама, пре него што се планета осушила пре више милијарди година.

„Ова оаза се више пута пунила и пресушивала током древне прошлости планете, обогаћујући подручје глиненим минералима, који су нарочито добри у очувању органских једињења”, кажу из Насе.

Потрага за траговима живота

Прошле године „Кјуриосити“ је такође пронашао највеће органске молекуле до сада откривене на Марсу. Реч је о угљоводоницима „дугог ланца”, међу којима су декан, ундекан и додекан.

Органска открића из 2020. и 2025. године добијена су помоћу инструмента на „Кјуриосити“ под називом САМ (Sample Analysis at Mars). Ровер најпре помоћу роботске руке буши стене, затим их претвара у прах који убацује у САМ. Инструмент садржи пећницу високе температуре која загрева узорке, омогућавајући мерење састава гасова унутар ровера.

САМ такође поседује мале посуде са растварачима за извођење такозване „мокре хемије”. Узорак Мери Енинг 3 био је први у којем је коришћен тетраметиламонијум-хидроксид — супстанца која разлаже органске молекуле, а које „Кјуриосити“ има само две дозе — јер се сматрало да узорак има изузетно велику научну вредност.

Налази „Кјуриоситија“ потврђени су на Земљи коришћењем свемирске стене добро познате науци – метеорита Марчисон, старог четири милијарде година, који такође садржи органске молекуле.