Тамна страна Месеца у ствари није тамна, само је ми Земљани тако видимо

Захваљујући мисији „Артемис 2“, људи први пут после више од 50 година поново обилазе Месец и шаљу снимке његове скривене стране, откривајући детаље који су до сада били доступни само сондама. Шта нам ти призори говоре о настанку Месеца, али и о будућности човечанства у свемиру, објаснио је физичар Слободан Бубњевић.

Истичући да у нашем језику постоји несрећан назив „мрачна страна Месеца“, објаснио је да је то, у ствари, страна Месеца која се никада не види, јер се Земљин сателит налази у синхроној ротацији.

„Друга страна Месеца је потпуно нормална и, када бисмо живели на њему, то не бисмо могли да приметимо, она је осунчана. Ми то са Земље никада не видимо. Спектакуларно је што је ова фантастична мисија 'Артемис 2' свој врхунац доживела тиме што нам је омогућила да видимо страну Месеца коју са Земље не можемо да видимо. Једини начин је да одемо на другу страну Месеца“, рекао је Слободан Бубњевић.

После пола века људи поново обилазе Месец

„Мисија 'Артемис 2' премашила је рекорд који је поставила мисија 'Аполо 13', а то се догодило због такве путање. Најпре је достигнута најудаљенија тачка, након чега се 'Артемис' полако приближавао Месецу, па смо видели неколико узбудљивих феномена повезаних са односом Земље и Месеца. Чланови летелице 'Орион' око 40 минута били су у комуникационом мраку, Месец је заклонио Сунце, па су астронаути посматрали помрачење. Видели су Венеру и неколико метеора, што су заиста чаробни призори“, рекао је Слободан Бубњевић.

Истиче да човечанство, упркос смањењу буџета и тешким политичким околностима, као и ратовима на Земљи, ипак може да остварује овакве подухвате, при чему су технички ризици данас знатно мањи.

Артемис 2 је велика припрема за мисије које долазе

„Американци планирају да пошаљу људску мисију на Марс, а да би се те мисије оствариле, неопходно је поново се вратити на Месец“, истакао је Бубњевић.

Како ће изгледати повратак летелице Орион на Земљу

„То је прилично стандардизована процедура коју виђамо, јер астронаути стално бораве у Земљиној орбити, на Међународној свемирској станици. Ово неће бити много другачије. Интересантно је да је ова летелица, да би напустила Земљино гравитационо поље, морала да постигне другу космичку брзину од 40.000 километара на сат, што је и захтевало овако моћну ракету. Због тога је овакав подухват битно другачији од свих других које смо виђали током последњих 50 година. Пошто се летелица враћа са те велике удаљености, приликом доласка до Земље поново ће достићи брзину од 40.000 километара на сат. Успоравање ће бити велики изазов и очекује се да ће све проћи потпуно безбедно“, рекао је Слободан Бубњевић.