Да ли су на боравак у свемиру отпорнији астронаути или астронауткиње

Већина студија о људском здрављу у свемиру укључивала је мушке астронауте. Али како број жена астронаута наставља да расте, потребна су додатна истраживања како би се решили потенцијално здравствени ризици повезани са полом.

То је и била мотивација за нову студију која испитује како микрогравитација утиче на згрушавање крви, посебно код жена. Она се састојала од 18 жена које су учествовале у петодневном тесту како би се проценио ризик од развоја потенцијално опасних крвних угрушака.

Резултати подржавају постојеће доказе да су жене у већем ризику од венске тромбоемболије и идентификовали су хиперкоагулацију као потенцијални кључни механизам.

Истраживање је водио тим из Лабораторије за ваздухопловну физиологију Универзитета Сајмон Фрејзер (SFU), који сарађује са Канадском свемирском агенцијом (CSA) и међународним свемирским агенцијама како би проучио ефекте истраживања свемира на астронауте.

Проблем крвних угрушака

На Земљи, крвни угрушци се често повезују са старењем, али могу утицати и на млађе људе. Због Земљине гравитације, крвни угрушци се генерално формирају у венама ногу, где блокирају проток крви и доводе до бола и отока. У неким случајевима, могу доћи до плућа, узрокујући по живот опасну плућну емболију, срчани удар или мождани удар.

Чињеница да се формирају у ногама даје особи више времена да потражи лечење и да се угрушак уклони, или да га тело само разгради. Али у микрогравитацији, крв се накупља у глави, а понекад и у стопалима, стварајући услове у којима је већа вероватноћа стварања угрушака.

„Открили смо да се у свемиру крвни угрушци чешће формирају у југуларној вени. Одатле, не мора да путује далеко да би стигло до плућа или срца и покренуло озбиљан медицински догађај. Свемир није место где желите да се ове ствари дешавају“, наводи се у налазима тима истраживача.

Први наговештаји да би астронауткиње могле бити изложене већем ризику од згрушавања појавили су се 2020. године када је астронауткиња на Међународној свемирској станици (МСС) развила неочекивани угрушак у југуларној вени.

Тим је испитивао реакције згрушавања у реалном времену код 18 здравих жена током пет дана у простору симулирајући бестежински положај. Затим су анализирали учеснице користећи ротациону тромбоеластометрију (ROTEM), како би измерили брзину којом су се крвни угрушци формирали и напредовали.

Ова брза метода тестирања крви процењује функцију коагулације и узроке крварења у реалном времену. Такође су анализирали крв на женске хормоне, за које је утврђено да немају утицаја на згрушавање крви.

Кључни налази студије указују на то да је време потребно за стварање крвних угрушака (време коагулације) у микрогравитацији дуже, али да када процес почне, угрушци се формирају брже. А када се једном формирају, угрушци су показали већу чврстоћу и стабилност од оних које се типично примећују код пацијената на Земљи.

„Знамо да се на Земљи згрушавање код мушкараца и жена може разликовати са годинама, али имамо мало информација о томе да ли ће се то разликовати када су у свемиру. У овом окружењу микрогравитације, открили смо да је учесницама требало дуже да им се крв почне згрушавати. Али када је то згрушавање почело, формирало се брже и било је стабилније, што је отежало разградњу", наводи се у налазима истраживања.

Како до Месеца и Марса

Налази студије изазивају забринутост за посаде астронаута које ће бити далеко од медицинске или хитне помоћи. Такође указују на то да су потребна даља истраживања како би се проценили потенцијални ризици за посаде на дуготрајним мисијама.

Ово укључује посаде које раде на Месецу као део Насиног програма Артемис и на будућим мисијама на Марс, где ће астронаути проводити месеце у транзиту. Тим истраживача сада анализира и упоређују своје резултате са студијама које укључују мушке добровољце.

Те анализе ће помоћи у информисању будућих медицинских процедура праћења и лечења потребних за дуже мисије у свемир.

У међувремену, свемирске агенције већ осигуравају да астронаути на МСС редовно добијају ултразвук горње шупље вене што иста метода којим је случајно идентификован угрушак код астронауткиње 2020. године.

Истраживање је објављено у часопису Acta Astronautica.