Шкољке пронађене у Шпанији можда су међу најстаријим познатим музичким инструментима

Као дете, Микел Лопез Гарсија био је фасциниран шкољком, коју су држали у купатилу, а коју је породица његовог оца у региону Алмерија, на југу Шпаније, користила како би, дувајући у њу, упозорила сељане на набујале реке и опасност од поплавних вода.

Сати које је провео извлачећи тај „карактеристично снажан звук из ње“ исплатили су се прошле године када је овај археолог, музиколог и професионални трубач притиснуо усне на осам труба од шкољки. Њихови тонови, истиче Лопез Гарсија, могли би да донесу увид у животе људи који су живели на североистоку Шпаније пре 6.000 година.

У чланку који је написао заједно са колегиницом Маргаритом Дијаз-Андреу, научницом Универзитета у Барселони тврди да је 12 великих труба од шкољки пронађених у неолитским насељима и рудницима у Каталонији – а датирају из периода између краја петог и почетка четвртог миленијума пре нове ере – можда коришћено у сврху комуникације на даљину и као рудиментарни музички инструменти.

Шкољка за комуникацију или за јело?

Чињеница да су шкољке изгледа сакупљене након што су морски пужеви Charonia lampas у њима угинули, сугерише да нису биле потребне за кулинарске сврхе, баш као што уклањање шиљатог врха шкољки указује на то да су коришћене као трубе.

Да би тестирали своје теорије, научници су добили дозволу да спроведу акустичне експерименте на осам шкољки, које су биле довољно очуване да би могле да производе звук.

У новембру 2024. године, Лопез Гарсија је из шкољки извукао „заиста моћан, стабилан тон“.

„Прилично је невероватно да се тај веома препознатљив тон добија из једноставног инструмента који је врло мало модификовано животињско тело. Мислим да је данас најближи инструмент у погледу тона француска хорна“, наводи Лопез Гарсија.

Али он и његова колегиница Маргарита Дијаз-Андреу, професорка и истраживачица на Каталонском институту за истраживање и напредне студије, који је такође са седиштем на Универзитету у Барселони, желели су да иду даље од појединачних тонова и да утврде пуни музички потенцијал шкољки.

„Желели смо да видимо да ли нека од шкољки које смо свирали пружа простор за импровизацију или за истраживање звучних ресурса. Зато смо правили снимке малих импровизација које смо изводили на овим инструментима. Схватили смо да радећи различите ствари можемо обликовати тон шкољке, као и ноте“, објашњава Лопез Гарсија.

Стављајући руку у отвор шкољки, открио је да може да мења и спушта тон који се добија, док је дување у шкољку изговарајући слова Т или Р такође мењало боју добијеног звука.

„Ово су практично неки од првих инструмената – или уређаја звучне технологије – које познајемо кроз целокупну људску историју. Функционишу уз помоћ вибрација ваших усана и начин на који производите звук помоћу њих је веома сличан савременим лименим инструментима, као што су трубе и тромбони; шкољке су њихови најстарији преци“, прецизирао је Лопез Гарсија.

Ко је користио шкољке-трубе

У чланку, објављеном у часопису Antiquity, двоје истраживача тврде да су трубе од шкољки можда коришћене „као алати за комуникацију, било између различитих заједница које насељавају регион, или између насеља и појединаца који су се у околини бавили пољопривредом“.

Такође, сугеришу да су шкољке могли користити и радници у различитим галеријама рудника варисцита где је пронађено шест шкољки.

„Знамо да је ово једна од најстаријих и најдуготрајнијих технологија за производњу звука познатих људима – барем на европском континенту“, каже Лопез Гарсија. „Најстарија труба од шкољке са практично идентичним карактеристикама какве имају оне у Каталонији, пронађена је у пећини Марсулас на југу Француске, која је из доба горњег палеолита (последње трећине палеолита), а датира из периода око 18.000 година пре нове ере. Дакле, имали сте готово идентичне инструменте који су се користили од пре 18.000 година, па све до средине прошлог века, када је моја породица користила своју шкољку у Алмерији“.

Музика – питање опстанка или стварање веза унутар групе

Попут шкољке из Марсуласа – која је лежала заборављена више од 80 година у музејској колекцији пре него што је откривено да су је њени праисторијски власници модификовали да би се користила као дувачки инструмент – каталонске шкољке такође имају „експресивне особине које указују на шире музичке примене“.

Према речима Лопеза Гарсије, ови инструменти етнографски су имали веома корисну функцију, они су такође инструменти са довољним мелодијским капацитетом да пруже експресивну музичку функцију: „Мислимо да је вероватно да су, поред њихове корисне и прагматичне употребе, ови инструменти могли бити коришћени и за експресивне дискурсе; могли су да испуне минималне захтеве за развој музике и развој изражавања“.

Трубач, који свира све од музике намењене лименим инструментима и диксиленд џеза до салсе, фанка и каталонске народне музике, каже да су га древне шкољке навеле да размисли о томе како и зашто су људи први пут почели да свирају инструменте.

„Читава дебата о томе у којој мери је музика корисна ствар, а у којој мери је естетска, експресивна, емоционална, много личнија ствар, увек ме је заиста фасцинирала. Ове шкољке-трубе су ме навеле да размишљам о пореклу људског музичког изражавања. Да ли је то било питање нужности и опстанка, како се тврди у неким студијама о еволуцији музике? Или је то било питање других врста потреба које су такође важне за људе – не тако материјална људска потреба да се изразимо, да створимо везе и да покажемо своју љубав и осећања унутар група?“, рекао је Микел Лопез Гарсија.