Да Винчијева геометрија и тајна Витрувијевог човека – решена вековна мистерија

Цртеж пером и тушем нагог мушког лика у две позе које се преклапају, са рукама и ногама затвореним унутар круга и квадрата, створио је ренесансни полихистор око 1490. године. То је студија идеалног људског облика, делимично под утицајем дела римског архитекте Марка Витрувија Полија, који је веровао да људско тело има хармоничне пропорције, баш као и добро осмишљен храм.

Претпоставио је да људска фигура може савршено да се уклопи унутар круга и квадрата, али није пружио математички оквир за овај геометријски однос. Да Винчи је решио проблем, али није експлицитно објаснио како.

Више од 500 година, како је постигао ово савршено уклапање у један од најанализиранијих цртежа на свету остала је мистерија. То је цртеж који је генерисао бројне теорије и идеје, попут Златног пресека (1,618...). Али ниједан није одговарао стварним мерама.

Др Рори Мак Свини, дипломирани стоматолог са дипломом из генетике, каже да кључ за откључавање геометријског кода овог цртежа лежи у употреби „једнакостраничног троугла“ између мушкарчевих ногу, који се помиње у рукописним белешкама које прате цртеж.

Истраживач је открио да то није насумичан облик – већ да одражава исти образац који се често јавља у природи.

Анализа открива да овај облик одговара Бонвиловом троуглу – имагинарном једнакостраничном троуглу у зубној анатомији који одређује оптималну функцију људске вилице.

Ово, како каже др Свини, указује да је Леонардо разумео идеалне пропорције људског тела вековима пре модерне науке.

Када се овај троугао примени на конструкцију цртежа, он ствара одређени однос између величине квадрата и круга.

Др Свини је открио да је тај однос 1,64, што је готово идентично једном „посебном бројчаном шаблону“ – 1,6333 – који се понавља у природи као основа за изградњу најјачих и најефикаснијих структура.

Исти број се јавља у геометрији савршено функционалне људске вилице, јединственим пропорцијама људске лобање, атомској структури суперјаких кристала и најгушћем начину паковања сфера.

„Сви смо тражили компликован одговор, али кључ је био у самим Леонардовим речима“, рекао је др Свини, који је дипломирао на Факултету стоматолошких наука на Тринити колеџу у Даблину.

„Све време нам је указивао на тај троугао. Оно што је заиста невероватно јесте да овај један цртеж садржи универзално правило дизајна. Показује да исти 'шаблон' који природа користи за ефикасан дизајн делује и у идеалном људском телу“, додаје Свини.

Ови налази би могли инспирисати нове приступе у стоматолошкој анатомији, дизајну протеза и краниофацијалној хирургији. Такође би могли подстаћи даља истраживања ренесансне уметности ради научних увида који су вековима били скривени.