Нови сателит ће видети кроз облаке и крошње и „измерити“ шуме на земљи

Сателит „Биомас", Европске свемирске агенције, „мериће“ шуме на земљи, откривајући колико се угљеника, који загрева планету, складишти у дрвећу и тако држи ван атмосфере.

До сада је било немогуће израчунати количину угљеника коју складишти 1,5 трилиона дрвећа у прашумама широм планете.

Пројекат, који предводи европска ваздухопловна група „Ербас“, нада се да ће помоћи научницима да прецизније моделирају климатске промене и прате стопе дефорестације.

Сателит је лансиран са писте Куру Европске свемирске агенције (ESA) у Француској Гвајани.

Од милоште, сателит је назван „свемирски брод“ због своје огромне антене пречника 12 метара која се отвара као кишобран.

Антена ће користити радар са веома дугом таласном дужином – што јој омогућава да види дубље у шумама и открије гране и дебла заклоњена крошњама дрвећа.

„Већина радара које данас имамо у свемиру прави дивне слике ледених брегова, али када гледају шуме, виде врхове шуме, мале гранчице, мало лишће, не продиру доле у ​​дубину шуме“, објаснио је др Ралф Кордеј, шеф Одељења геонаука у „Ербасу“.

„Али оно што смо открили је да коришћењем много веће радарске таласне дужине можемо да видимо доле у ​​дубину испод дрвећа и крошњи“, додао је.

Сателит од 1,2 тоне користиће приступ који није много другачији од оног који се користи у ЦТ скенирању и анализираће пресеке кроз дрвеће при поновљеним пролазима како би се створила слика о томе колико дрвенастог материјала је присутно.

Управо овај материјал може да се користи као замена за количину ускладиштеног угљен-диоксида који загрева планету.

Тренутно научници мере појединачна стабла и покушавају да екстраполирају, али то представља „огроман изазов“, напомиње др Мет Дизни, професор даљинске детекције на Универзитетском колеџу у Лондону.

„Наше тренутно разумевање је заиста неуједначено, јер је заиста, јако тешко измерити. У суштини, оно о чему говоримо је покушај да се процени количина угљеника која је ускладиштена у трилиону и по стабала широм тропских предела.“

„Сателити су заиста једини начин да се то уради доследно“, истиче проф Дизни.

Мерења на земљи ће се наставити након лансирања сателита како би се проверили подаци које шаље назад.

Упркос годинама тестирања, лансирање неће бити једноставно.

„Одређене ствари на сателиту су гломазне, укључујући и његову велику антену од 12 метара која се може расклопити. То је помало као расклапање кишобрана у свемиру, само веома великог, па ћемо се потрудити да се то одвије глатко“, рекао је др Корди.

Ербас је довео инжењере из америчке компаније "L3Harris Technologies" на своју локацију у Стивениџу да надгледају изградњу антене-рефлектора.

Стручњаци из "L3Harris-а" су специјалисти за ове велике, расклопиве системе – нешто што тренутно не постоји у Европи.

Ако лансирање буде успешно, тим се нада да ће произвести прве мапе у року од шест месеци, а затим ће наставити да прикупља податке током наредних пет година.

Ове годишње мапе неће само показати колико је угљеника ускладиштено, већ и колико се губи кроз крчење шума.

„Врста посматрања која смо имали 50 година са других сателита попут 'Лендсата' је веома непрецизна због облака. А у тропским регионима често имамо облаке, тако да можда не видимо део тропске шуме“, наглашава проф. Дизни.

Још једна предност веће таласне дужине сателита 'Биомас' је то што може да продре кроз облаке, пружајући доследан, упоредив поглед на шуму из године у годину.

Управо је овај исход мотивисао научнике који су радили на пројекту више од 20 година.

„Узбудљиво је, јер ће нам рећи како нешто што можда узимамо здраво за готово – наше шуме, наше дрвеће – како доприносе процесима који управљају нашом планетом, а посебно процесима који стоје иза климатских промена које су нам толико важне данас и за будућност“, наводи др Кордеј.