Нова истраживања сугеришу да се галаксије формирају другачије него што смо мислили

Астрономи су детектовали кисеоник у древној галаксији "JADES-GS-z14-0", која се формирала тек 300 милиона година после Великог праска. Та галаксија, која је први пут примећена 2024. године, показује јасно присуство кисеоника у периоду када је свемир био стар тек два одсто своје актуелне, односно укупне старости.

Пошто се елементи као што је кисеоник уз тешке елементе формирају у језгрима звезда, његово рано присуство сугерише истраживачима да су се прве звезде рађале и умирале доста брже него што се то до сада мислило.

Истраживачи су користили и телескоп „АЛМА” који је стациониран у Чилеу да би анализирали ту далеку галаксију. Тако су открили да она садржи чак десет пута веће количине кисеоника него што су очекивали.

„Запањен сам оваквим изненађујућим резултатима. Они нам отварају нови поглед на прве фазе еволуције галаксија", изјавио је астроном Стефано Карнијани са Универзитета у Пизи.

„То је као кад наиђете на адолесцента када одете у посету негде где очекујете да видите бебу. Резултати анализа показују да се галаксија формирала веома брзо и такође брзо сазрева, додајући све већи број доказа да се формирање галаксија дешава много брже него што се очекивало“, објаснио је Сандер Шувс, истраживач са Универзитета у Лајдену у Холандији и главни аутор друге студије.

Откриће сада отвара нова питања о томе како су ране галаксије производиле тешке елементе тако брзо.

Истраживачи спекулишу да би брзо обогаћивање свемира тешким елементима могло да буде повезано са појавом масивних црних рупа, утицајем звезда које умиру, или мистериозном тамном енергијом, чија улога у еволуцији свемира тек треба да буде објашњена.