Антиматерија је сушта супротност свега што постоји, а научници сада желе да је превозе камионом по Европи

Стручњаци припремају једно од најчуднијих научних путовања – превоз контејнера са антиматеријом у камиону по Европи.

Антиматерија је најскупљи материјал на Земљи – процењује се да би производња грама коштала неколико билиона долара, а може да се добије само у најнапреднијим лабораторијама које се баве физиком честица, попут истраживачког центра Церн у Женеви.

Као да то није довољно, изузетно је тешко руковати њом. Уколико антиматерија дође у контакт са материјом, обе се поништавају и ослобађају снажан прасак електромагнетне радијације. Само пажљивим комбиновањем електричних и магнетних поља у специјалним уређајима се може ускладиштити безбедно.

„Због тога је померање и транспортовање веома тешко, али смо врло близу нашем првом путовању. Антиматерија има толико тога да нам открије. То је разлог због ког ово радимо“, истиче професор Стефан Улмер из Церна.

Транспортовање антиматерије биће обављено први пут, мада је у фикцији, попут Звезданих стаза или романа Дена Брауна Анђели и демони, више пута послужила као инспирација за деструктивно оружје.

Могућност сличног сценарија у стварности је веома мала, а научници објашњавају да су количине материје које се превозе недовољне да би дошло до значајније експлозије.

Одговор на питање: Како је могуће да ишта постоји у свемиру?

Научници желе да проучавају честице које верују да садрже решење фундаменталне мистерије.

„Верујемо да је Велики прасак створио исту количину материје и антиматерије. Требало је да једна другу пониште и униште и оставе универзум испуњен електромагнетном радијацом“, каже Улмер.

Чињеница да је свемир испуњен галаксијама, звездама, планетама и живим бићима направљеним од материје показује да то није тачно. Постоји основна асиметрија која је наклоњена материји и спречила да универзум постане једна огромна празнина.

Из тог разлога, физичари желе да проуче разлике између честица које чине материју и антиматерију.

„Покушавамо да разумемо како и зашто уопште постојимо“, наводи научница Барбара Марија Латач из Церна.

Материју чине субатомске честице, попут протона и електрона, док је антиматерија састављена од честица које укључују антипротоне и позитроне (односно антиелектроне).

Кључан извор антипротина се налази у Церну у уређају познатом као „Успоривач антипротона“ који ове честице генерише, скупља и проучава.

Циљ је да се прецизно измере својства антипротона и упореде са протонима. Експеримент би могао да открије сићушне скривене разлике које би могле да објасне зашто је материја успела да опстане.