Нова студија о месецима Урана отвара могућност да на њима постоје услови за настанак живота

Већина података које астрономи имају о Урану прикупила је Насина летелица „Војаџер 2“ која је поред ове најдаље планете Сунчевог система прошла пре скоро 40 година.

Нова анализа података коју су спровели астрономи показује да се посета „Војаџера“ поклопила са снажном соларном олујом, што је научнике навело на погрешне закључке о томе какав је Уранов систем.

Уран је прелеп, ледени прстенаст свет у спољашњим крајевима нашег Сунчевог система. Међу најхладнијим је од свих планета. Такође је нагнут у страну у поређењу са свим другим световима – као да је ударен – што га чини веома чудним у поређењу са другим планетама.

Први пут смо га ближе погледали 1986. године, када је „Војаџер 2“ пролетео поред и послао сензационалне снимке планете и њених пет главних пратилаца.

Али оно што је много више задивило научнике јесу подаци које је „Војаџер 2“ послао, показујући да је урански систем још чуднији него што су мислили.

Мерења које су обавили инструменти свемирске летелице показала су да су планета и сателити неактивни, за разлику од других у спољашњем Сунчевом систему. Такође су показали да је Ураново заштитно магнетно поље необично изобличено. Био је као згњечен и одгурнут од Сунца.

Магнетно поље планете задржава све гасове и друге материјале који долазе са планете и њених месеца. Они могу да потичу из океана или од геолошке активности. „Војаџер 2“ није пронашао ништа од тога, на основу чега су астрономи закључили да су Уран и његових пет највећих месеца стерилни и неактивни.

Ово је било огромно изненађење јер је било потпуно другачије у односу на друге планете Сунчевог система и њихове пратиоце.

Међутим, нова анализа података је разрешила деценијама дугу мистерију. Тако је закључено да је „Војаџер 2“ пролетео у погрешном тренутку.

Ново истраживање показује да је управо док је у том тренутку Сунце беснело, стварајући снажан соларни ветар који је можда одувао материјал и привремено изобличио магнетно поље.

Дакле, већ 40 година имамо погрешну слику о томе какви су Уран и његових пет највећих пратилаца, наглашава др Вилијам Дан са Универзитетског колеџа у Лондону.

„Ови резултати указују да би урански систем могао бити много узбудљивији него што се раније мислило. Тамо би могли бити месеци на којима могу да се створе услови неопходни за живот, можда имају океане испод површине који би могли да врве од риба!”.

Линда Спилкер је била млада научница која је радила на програму „Војаџер“ када су стигли подаци о Урану. Она још увек ради као научник на истом програму. Рекла је да јој је драго што се дошло до нових резултата, који су објављени у часопису Нејчер астрономи.

„Резултати су фасцинантни и заиста сам узбуђена што видим да постоји потенцијал за постојање живота у уранском систему“, рекла је за Би-Би-Си њуз.

„Такође сам задовољан што се толико тога може открити са подацима Војаџера. Невероватно је да се научници осврћу на податке које смо прикупили 1986. и проналазе нове резултате и нова открића”.

Др Афелија Вибисоно са Даблинског института за напредне студије, која је независна од истраживачког тима, описала је резултате као „веома узбудљиве“.

„То показује колико је важно да се осврнемо на старе податке, јер се понекад иза њих крије нешто ново, што нам може помоћи да прилагодимо следећу генерацију мисија за истраживање свемира.“

НАСА управо то и ради, делом и због резултата новог истраживања.

Прошло је скоро 40 година откако је „Војаџер 2“ последњи пут пролетео поред леденог света и његових месеци. НАСА планира да покрене нову мисију, орбитер и сонду Уран, како би за 10 година поново изблиза погледали ову планету.

Према речима Насиног истраживача др Џејмија Јасинског, чија је идеја и била да се преиспитају „Војаџерови“ подаци, мисија ће морати да узме у обзир ове резултате приликом дизајнирања инструмената и планирања научног истраживања.

„Неки од инструмената за будућу свемирску летелицу су у великој мери дизајнирани на основу онога што смо сазнали од Војаџера 2 када је пролетео и забележио нешто крајње ненормално. Зато морамо поново да размислимо како ћемо тачно направити инструменте у новој мисији како бисмо најбоље могли да ухватимо тачне податке који су нам потребни за проучавање.“

Очекује се да ће Насина сонда Уран стићи до 2045. године, када се научници надају да ће открити да ли ови удаљени ледени месеци, за које се некада сматрало да су мртви светови, можда имају могућност да буду дом за настанак живота.