Комету века моћи ћемо да видимо само још неколико дана

Комета је последњих дана, током средине октобра, била видљива голим оком јер има високу магнитуду, а пре свега нуклеус и прилично велики реп, објашњава Слободан Бубњевић.

„Оно што је највећи проблем у великим градовима је светлосно загађење, дакле градови су јако асветљени па реално слабо шта може уопште се види на небу. Али, с друге стране, ову комету јесте могуће видети са мало заклоњених места, са вишег терена, из облакодера, ако на небу нема облака“, напомиње гост Јутарњег програма.

Комета је 27. септембра прошла кроз тачку најближу Сунцу и негде од 8-9. октобра је видљива врло јасно на небу голим оком. Пошто је комета осветљена Сунцем, она се појављује на западном делу неба непосредно након што Сунце зађе, а почетком октобра је могла да се види у раним јутарњим часовима.

„Дакле, ако знате да разазнате Венеру, то јест Звезду Даницу, на Западу, у то доба, негде у њеној близини, отприлике када испржите руку у дужини људске шаке, на тој удаљености може да се види реп, врло јасно уколико нема облака. Може да се види голим оком, а најбоље двогледом“, додаје Бубњевић.

Комета може да се види још само пар дана, с обзиром на то да је свој максимум достигла пре више од седам дана.

У суштини ми видимо кометин реп, гас који је избачен из њеног нуклеуса. То су огромне количине гаса и ситних честица осветљене сунчевом светлошћу.

Комета је у астрономској номенклатури названа Ц2023А3 и откривена је прошле године, наводи Бубњевић. Дошла је из Ортовог облака који је препун комета које повремено прођу кроз Сунчев систем. 

„Она је ту, у Сунчевом систему, али је нисмо препознали. Кинески аутоматски телескоп ју је препознао почетком прошле године. И установљено да њен период појављивања огроман и да га није тако лако установити. Он превазилази чак и тих поменутих 80.000 година, али пошто су први написи о њој били повезани са тим перодом, онда је неко рекао да су неандерталци имали прилике да је виде, што наравно не може да се докаже“, наглашава физичар.

Чињеница је једино да она није виђена откада људи бележе астрономске појаве.

Ови објекти су изузетно бледи и јако удаљени, али и поред тога у Ортовом облаку је доста објеката идентификовано. Међутим, ово су објекти сачињени од леда величине од пар километара или пар десетина километара, који са раније постојећим телескопима нису могли да се виде.

„Комете су иначе објекти као и све у Сунчевом систему које круже око Сунца по путањи која само једним делом пролази кроз унутрашњи део Сунчевог система. И оне се у неком тренутку приближе Сунцу и ми тада, пошто смо у поређењу са Ортовим облаком релативно близу Сунца, можемо да видимо овај објекат. Када она оде тамо у велику даљину, онда заправо јако је тешко разазнити“, објашњава Слободан Бубњевић.

Наредне године ће нам се појавити још једна комета, а оно што је ових дана такође могло да се види на небу изнад Србије је аурора, што је један потпуно другачији феномен.

Ради се о високој активности Сунца када се изузетно брзе и изузетно наелектрисане честице откидају са површине Сунца, што се повремено назива сунчев ветар. Али пошто Земља има снажно магнетно поље које нас штити од оваквих честица, када се се појаве долази до различитих хемијских процеса у високим слојевима атмосфере који производе светлост у црвеном или зеленом делу спектра.

„Зато што смо ближе земљиним половима аурора се боље види, али понекад интензитет буде тако велики да се види и на југу Европе. Тако да су пре неког времена људи чак и у Београду видели изузетно црвено небо“, наводи Слободан Бубњевић на крају гостовања у Јутарњем програму.