Боре откривају да ли су слонови „леворуки“

Код животиња са сурлом, подела је готово пола-пола када се посматра преферирана страна за савијање, то јест коришћење издужене њушке. Научници Хумболтовог универзитета у Берлину кажу да постоји начин да се преференција код одраслих животиња одреди и без посматрања коришћења сурле.

Немачки стручни тим каже да „левосурли“ – они који грабе предмете ка левој страни тела – имају више бора и дуже бркове са леве стране сурле, док су бркови на десној страни „поткресани“ чешћим контактом са тлом.

„Разлика у дужини бркова је велика и уочљива. Боре су суптилније, али и даље значајне. Обрасци које стварају боре, барем делимично, зависе од употребе“, рекао је др Мајкл Брехт, коаутор студије са Хумболтовог универзитета.

Ово откриће је једно од бројних појединости које се односе на наборе на сурли које је тим уочио. Истраживање је објављено у часопису Royal Society Open Science, а Брехт и његове колеге кажу да је у питању најсвеобухватнија студија о развоју бора током читавог животног века на сурлама азијских и афричких слонова.

Тим је проучавао сурле слонова који су угинули, као и фотографије живих слонова, и открио да се растојање између набора на сурли одраслих слонова смањује од корена ка врху. Утврђено је и да азијски слонови имају много више бора на горњој страни сурле него афрички слонови, а даља анализа је показала да је то последица већег броја бора у облику дубоких набора.

Брехт је нагласио да се сматра да боре чине сурлу флексибилнијом – као код хармонике. Такође, теорија би могла бити од помоћи при објашњавању зашто азијски слонови имају више бора на сурли.

Како др Брехт примећује, афрички слонови имају два израштаја налик на прсте на врховима сурли које користе за хватање предмета, док азијски слонови имају само један. Као резултат тога, за разлику од афричких слонова, азијски слонови често обмотавају сурлу око предмета како би их чвршће ухватили.

„Да би могли да обухвате предмет, сурла им мора бити флексибилнија и мислимо да зато имају много више бора“, објаснио је Брехт.

Немачки стручњаци су приметили да број бора није једнак на обе стране сурле слона и то довели у везу са тим на коју страну животиње чешће користе сурлу.

Познато је да слонови имају боре на сурли при рођењу, а ово истраживање расветљава то како се оне формирају у материци. Када су истраживачи проучавали фетусе слонова, открили су да се између 80. и 150. дана гестације број бора на сурли удвостручи на сваких двадесетак дана, а потом драматично успори.

„Касније се боре полако развијају, али брже код азијских него код афричких слонова“, наводи тим.

Брехт каже да су сурле слонова високо специјализоване, додајући да су њихове боре мапиране на неуронима у можданом стаблу.

„Сурла је невероватан орган за хватање који је веома необичан. Има више мишића него било која друга структура тела код сисара. Једино са чим се може упоредити је рука“, поручио је др Брехт.