Да ли боровнице могу да нам побољшају расположење

Истраживачки тим Харвардске медицинске школе спровео је испитивање како би открио на који начин свакодневни унос воћа утиче на ментално здравље. Старије, седентарне особе налазе се у посебном ризику од депресије, а често немају лак приступ природним начинима борбе против ње, попут физичке активности и редовног боравка у природи. Резултати њиховог рада, указују на веома занимљиве промене у биологији црева.

Пилот студија и ментално здравље

У пилот истраживању учествовало је 18 одраслих особа старости 65 и више година, које су имале благе симптоме депресије. Учесници су током три месеца свакодневно уносили или 48 грама лиофилизованог праха боровнице, што одговара количини од око две шоље свежих бобица, или плацебо прах без активних састојака. Кортни Милар, молекуларна нутриционисткиња која је предводила тим, објаснила је главне мотиве овог научног подухвата.

"Наш циљ био је да прелиминарно утврдимо ефекат конзумације боровница на цревни микробиом, метаболите и симптоме депресије", навела је Миларова. Њени претходни радови и анализе већ су наговештавали огроман потенцијал биљних пигмената у исхрани, па је овај експеримент представљао логичан наставак те приче. Тим је пажљиво бележио сваку промену у организму испитаника од првог до последњег дана периода тестирања.

Промене у микробиому и улога ензима

Након три месеца, симптоми депресије побољшали су се у обе групе испитаника. Они који су конзумирали боровнице показали су већа и уједначенија побољшања, иако разлика у односу на плацебо групу није достигла статистичку значајност. Аутори студије наглашавају да је овај пројекат замишљен пре свега како би се тестирала изводљивост такве интервенције и прикупили подаци потребни за осмишљавање обимнијих клиничких испитивања у будућности.

Право изненађење крило се у анализама столице, где су научници секвенцирали ДНК како би пратили цревне микроорганизме. Идентификоване су промене у заступљености гена шест група бактеријских ензима код корисника боровница, при чему је у пет група забележен јасан раст. Међу њима се посебно издваја ген укључен у синтезу гама-аминобутерне киселине (ГАБА), важног неуротрансмитера блиско повезаног са смирењем и регулацијом расположења. Иако ниво саме киселине није директно мерен у телу испитаника, познато је да биљна влакна и антоцијанини (плави пигменти) из боровница могу снажно деловати на микробиом, што даје конкретан биолошки траг за даља истраживања.

Ограничења и значај за даља истраживања

Учесници овог експеримента били су претежно становници беле популације и већином жене, а забележени симптоми кретали су се у опсегу благих депресивних сметњи. Због релативно малог узорка, добијени резултати не могу послужити за доношење коначних и широких закључака о ефикасности ове воћке, али успешно постављају сцену за наредне научне кораке. Тим са Харварда изричито истиче важност укључивања разноврсније популације и већег броја људи у будуће студије.

Занимљиво је и то да су плацебо ефекти у оваквим студијама редовна појава, па је и сама помисао на свакодневну терапију прахом извесно могла да подигне расположење код чланова контролне групе. Ипак, присуство специфичних промена у цревној флори указује на то да мозак и црева имају изразито сложен, двосмеран однос који компоненте из исхране могу значајно да обликују. Због тога научници упозоравају да се појединачне намирнице не смеју посматрати као магични и тренутни лекови, већ као интегрисани део дугорочне стратегије о очувању здравља.

"Наши подаци су прелиминарни и захтевају додатне студије како би се детаљно испитала веза између боровница, цревног микробиома и расположења код старијих одраслих особа", закључили су истраживачи у свом раду.

Нека претходна мања испитивања су већ показивала охрабрујуће резултате уз помоћ бобичастог воћа, али тек велики број учесника може понудити коначан научни суд. Нова сазнања о генима у бактеријама дају врло специфична биолошка питања на која ће модерна медицина тек морати да пронађе тачан одговор.