Хиљаде токсина из амбалаже поједемо заједно са храном
Више од 3.600 хемијских једињења која су на листи одобрених за контакт са храном у паковању, за кухињско посуђе или у опреми за прераду хране пронађено је у човековом организму, открили су резултати новог истраживања. Овакво стање указује на то да је ризик од излагања токсичним супстанцама недовољно регулисан.
Хемијска једињења која не би требало да су прешла у храну, пронађена су у људској крви, коси и мајчином млеку. Међу њима су једињења за која се зна да су веома токсична, као што су ПФАС то јест „вечне хемикалије“, затим бисфенол, метали, фталати и испарљива органска једињења.
Велики број пронађених материја доводе се у везу са раком, поремећајем хормона и другим озбиљним здравственим проблемима. Такође, много је супстанци за које постоје веома ограничени јавни токсиколошки профили, као што су синтетички антиоксиданти, који се користе као конзерванси, и олигомери, који стабилизују боју на амбалажи.
Аутори студије кажу да недостатак оваквих података наглашава потребу за даљим испитивањем хемикалија које долазе у контакт са храном.
„Оно што је свакако забрињавајуће је да имамо снажну везу која показује да неке опасне хемикалије мигрирају из амбалаже у храну“, рекла је Биргит Гуеке, коауторка студије из Форума за амбалажу за храну (Food Packaging Forum), непрофитне организације са седиштем у Цириху која се залаже за строже прописе у области паковања хране.
Студија је идентификовала око 14.000 хемикалија одобрених за контакт са храном и проверила базе података и научну литературу у потрази за доказима о акумулацији код људи.
Човек је изложен многим хемикалијама и у другим ситуацијама, тако да истраживање није доказало да је амбалажа хране једини „кривац“.
Свакако, међу најсумњивијим је пластика, материјал који је у великој мери нерегулисан и може да садржи хиљаде хемикалија. Силикон и премази на металним лименкама такође могу садржати токсична или недовољно проучавана једињења, упозорава Гуекеова.
Многи производи од папира и картона, који се користе као амбалажа, донедавно су третирани ПФАС-ом и могу имати слој пластике.
Више времена у амбалажи – више нежељених хемијских једињења у храни
Више фактора може довести до тога да хемијска једињења продиру у храну већом брзином, као што су више температуре, садржај масти и киселост. Важан је и однос паковања и производа – храна у мањим паковањима може бити много више контаминирана.
Многа једињења у САД „одобрена су са ограниченим надзором“, како се наводи у категоризацији америчке Управе за храну и лекове (FDA), што се „генерално сматра безбедним“, али то допушта да неке хемикалије дођу у контакт са храном уз врло мало надзора Агенције.
Амерички закон такође не захтева од FDA да размотри нова научна достигнућа након што је једињење једном одобрено за контакт са храном. То је био проблем са хемикалијама попут ПФАС-а или титанијум диоксида које су биле на тржишту деценијама пре него што су уклоњене или даље проучаване.
Иако је Европска унија увела строже прописе за нека једињења, као што је ПФАС, „још увек има много простора за побољшање“, наглашава Гуекеова.
Потрошачи могу да се заштите купујући храну у стакленој амбалажи, која обично има врло мало хемијских једињења.
Неки истраживачи који раде на терену кажу да доносе сопствене стаклене посуде у ресторане у случају да желе да понесу храну која преостане.
Биргит Гуеке наводи да вађење намирница купљених у продавници у пластичној амбалажи или из посуда за транспорт хране и стављање у стаклене тегле код куће смањује време за продор хемикалија у храну.
„Али не можете у потпуности избећи (хемијска једињења)“, закључила је Гуекеова, додајући да је решење јача регулатива.
Коментари