Још један доказ да живот на Земљи дугујемо муњама

Научници деценијама разматрају теорију о томе да су муње на „младој“ Земљиној кугли имале кључну улогу у настанку живота на планети и то разбијањем молекула на корисне, биолошке компоненте.

Нова студија коју су спровели стручњаци Универзитета Харвард сугерише да су муње у смеру од облака до Земље, за разлику од других теорија које су у обзир узимале муње између облака, вероватно обезбедиле потребан материјал за настанак првих организама.

Ово откриће би могло да помоцгне научницима да боље разумеју хемију најранијих облика живота на Земљи и да пружи шаблон за то – како би живот могао да настане на другим планетама.
Једно од најинтригантнијих научних питања о којима се спекулише свакако је и питање о почетку живота.

Фокус првог концепта „панспермије“ говори нам да су древни астероиди који су се сударили са раном Земљом донели са собом градивне блокове (или чак и саме микроорганизме) неопходне за покретање живота.

Ипак, друга теорија се ослања на – муње. Године 1953. амерички научници Стенли Милер и Херолд Си Јури истраживали су ударе грома и извели прве експерименте о томе могу ли они да подстакну производњу аминокиселина симулирајући услове ране Земље.

Данас, научници са Харварда открили су како су муње од облака до Земље могле да створе неопходне састојке за живот, а резултати студије објављени су у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.

„Појава, опстанак и еволуција органског, биолошког живота на нашој планети захтевају поуздане изворе азота и угљеника", наводи се у научном раду.

Електрохемија плазме изазвана муњом могла је да генерише високе концентрације сировина које садрже азот и угљеник који су били релевантни за живот који је настао.

Још једна симулација „младе Земље"

Слично познатом експерименту Милера и Јурија, истраживачи су сада симулирали услове младе планете Земље у лабораторији и проучавали су хемијске реакције од момента када је симулирани удар грома погодио реплике ваздуха, земље и воде.

Анализа је показала да се угљен-диоксид превео у угљен-моноксид и мрављу киселину — то су супстанце које се одавно сматрају „свеприсутном, али занемареном компонентом атмосфере ране Земље".

Ипак, најбитније је да се азот такође претворио у нитрате, нитрите и амонијак.
Описани процеси су важни, јер је рана Земљина атмосфера била састављена од нереактивних молекула азота. Муња је била суштински део потребан за стварање састојака неопходних за формирање ствари као што су ДНК, РНК и протеини.

Да је метаболизам древних микроорганизама пронашао начине да разбије молекул азота у употребљиви амонијак, али и да је муња представљала кључни први корак да се процес заиста покрене, показала је и прошлогодишња студија са Универзитета Сент Ендруз у Шкотској.

Ново откриће је још један јак доказ који указује на „наелектрисане“ почетке живота.