Бела кућа жели да и Месец има своју временску зону

Због различите јачине гравитационог поља на Месецу, време тамо тече брже у односу на Земљу – 58,7 микросекунди сваког дана.

Ово можда не изгледа много, али може имати значајан утицај када покушавате да синхронизујете свемирске летелице.

Америчка влада се нада да ће ново време помоћи да национални и приватни напори да се дође до Месеца буду координисани.

Професорка Кетрин Хејманс, астроном са Шкотске краљевске академије, рекла је у емисији Данас на Би-Би-Си Радију 4: „Ова фундаментална теорија гравитације у нашем Универзуму има важну последицу да време тече другачије на различитим местима у Универзуму.“

„Гравитација на Месецу је нешто слабија и сатови раде другачије“, објашњава професорка.

Време се тренутно мери на Земљи стотинама атомских сатова стационираних око наше планете који мере променљиво енергетско стање атома да би забележили време до наносекунде. Да су постављени на Месец, после 50 година би журили једну секунду.

„Атомски сат на Месецу откуцаваће различитом брзином него сат на Земљи“, рекао је Кевин Когинс, Насин највиши званичник за комуникације и навигацију.

„Има смисла да када одете на друго небеско тело, као што је Месец или Марс, свако од њих има своје откуцаје срца“, каже Когинс.

Али не покушава само Наса да претвори лунарно време у стварност. Европска свемирска агенција такође већ неко време развија нови систем мерења времена. Биће потребно да постоји споразум између земаља и централизованог координационог тела – тренутно то ради Међународни биро за мере и време на Земљи.

Тренутно се на Међународној свемирској станици користи координисано универзално време јер је станица у ниској Земљиној орбити. Још један елемент око којег ће земље морати да се договоре јесте одакле почиње нови временски оквир и докле сеже.

САД желе да ЛТЦ буде спремно до 2026. на време за своју наредну мисију на Месец.

„Артемис – 3“ ће бити прва мисија која ће се вратити на површину Месеца од „Апола 17“ 1972. године. Лоцирање и усмеравање ове мисије захтева екстремну прецизност до наносекунде, грешке у навигацији које би могле довести до ризика да свемирски брод уђе у погрешну орбиту.

Али „Артемис – 3“ је такође једна од бројних планираних националних мисија на Месец, као и приватних подухвата. Ако време није усклађено између њих, то би могло довести до изазова у слању података и комуникацији између свемирских летелица, сателита и Земље.