Да ли у хиперинфлацији научно-популарних садржаја, предавач треба да буде као стенд-ап комичар

Популаризација науке је изазован подухват, који се с временом мењао и мења. Пре свега, мењају се могућности да се наука приближи науци, али мења се и публика.

„Наравно, ту све пре свега имамо у виду што се првог дела тиче техничке могућности које нам стоје располагању, а са друге стране, оне са собом носе и једну непогодност, а то је да подилазе лењости и рецимо како учинити да публика нешто замисли а не да нужно и види непосредно, сажвакано, готово и упаковано.

То је велики проблем из разлога што је управо та да кажемо замислите и предеочите себи моменат веома важан у приказивању и популаризацији. Са друге стране, када је публика у питању, пре свега деца, ту долазимо до онога што ја зовем проклетство лакоће и доступности", каже Бранко Симоновић, популаризатор науке.

„Тежи се брзим, површним информацијама. Има једна онако једна да кажемо фраза која се често провлачи, а то је да мора да буде занимљиво, притом то занимљиво добија ону циркуску ноту, као да смо на неком тобогану, као да предавач мора да буде стенд-ап комичар, што у суштини није добро", закључио је Симоновић.

Насупрот недовољној популаризацији, изазов је и када долази до хиперинфлације научно-популарног садржаја.

„Интернет је воћњак у којем има и мина и витамина, и сад је јако велики проблем како у том мноштву препознати ваљане садржаје и не потрошити време на њих. Са друге стране ту је проблем и количина садржаја сама по себи.

Некада смо били ограничени на релативно мали број појединих извора и обавештавања, данас у том мноштву имамо јако много оних који се боре за пажњу гледаоца и рекао бих да је популарна наука данас на неки начин, и не у безначајно мери, болује од популизма – дакле нешто што бисмо назвали популистичка популаризација науке", додаје Симоновић.

Без обзира на то да ли се о науци говори кроз просвету младих, или путем квалитетних снимака на Јутјубу, питање промоције науке треба да буде приоритет целокупног друштва.