Најстарији европски сателит ЕРС-2 изгорео изнад океана

Пошто је далеко премашио свој планирани животни век од три године, ЕСА је донела одлуку да деорбитира ЕРС-2 2011. године у светлу растуће забринутости због дугорочне опасности коју орбитални отпад представља за садашње и будуће свемирске активности.

Висина сателита је од тада стално опадала, да би 21. фебруара 2024. достигао критичну висину од око 80 километара на којој је атмосферски отпор био толико јак да је почео да се распада.

Међународна кампања која је укључивала Међуагенцијски одбор за координацију свемирског отпада и ЕСА-ин уред за свемирски отпад пратила је поновни улазак.

Поновни улазак ЕРС-2 био је „природан“. Сво преостало гориво је потрошено током скретања да би се смањио ризик од унутрашњег квара који би проузроковао распад сателита на комаде док је још увек био на висини коју користе активни сателити.

Као резултат тога, није било могуће контролисати ЕРС-2 ни у једном тренутку током његовог поновног уласка и једина сила која је покретала његово спуштање је непредвидиво атмосферско отпор.

Ово је била најбоља опција за одлагање сателита с обзиром на начин на који је дизајниран 1980-их. Међутим, тешко је предвидети време и локацију природног поновног уласка пре последњих неколико сати сателита у свемиру.

Природни поновни уласци више нису златни стандард у одрживости свемира. Имплементацијом приступа „нултог отпада“ Европске агенције за истраживање свмира, обезбеђује се дугорочна одрживоста свемирских активности ублажавањем стварања свемирског отпада где год је то могуће и обезбеђивањем најбезбеднијег могућег поновног уласка сателита на крају њиховог живота. ЕСА такође има за циљ да охрабри друге да следе сличан пут кроз иницијативу Повеље о нултом отпаду коју води заједница.

Други европски сателит за даљинско детекцију, ЕРС-2, лансиран је пре скоро 30 година, 21. априла 1995. Заједно са скоро идентичним ЕРС-1, пружио је непроцењиве дугорочне податке о површини Земље, температурама океана, озонском омотачу и обим поларног леда који је унео револуцију у разумевање система Земље, наводе из Европске свемирске агенције. Такође је пратио и помагао у реаговању на природне катастрофе.

„ЕРС сателити су обезбедили низ података који су променили наш поглед на свет у коме живимо“, рекла је директорка програма за посматрање Земље ЕСА, Симонета Чели. „Они су нам пружили нове увиде у нашу планету, хемију наше атмосфере, понашање наших океана и ефекте човекових активности на нашу околину – стварајући нове могућности за научна истраживања и примене.“