Плаве, зелене, смеђе – како боја очију утиче на квалитет вида

У неким европским популацијама, удео људи са светлим очима је већи од светског просека, и оне се јављају код сваке треће или четврте особе. То што наведене боје очију опстају у конкуренцији са смеђим и тамнијим тоновима очију, научници и даље спекулишу, али научници су се бавили аспектом предности у смислу јаснијег вида у одређеним условима. Благу предност – имају светле очи.

У експерименту, Кјоко Јамагучи и њена ученица Фејт Ерин Кејн са Универзитета Џон Мурс у Ливерпулу истраживале су јасноћу читања код 39 одраслих добровољаца који су били подвргнути једноставном тесту у трајању од 30 секунди под опадајућим интензитетом светлости.

Боје очију су верификоване као плаве или смеђе категорије помоћу недавно развијеног водича за класификацију, а у групи за екперимент било је 25 људи са неком нијансом плавих очију и 14 са светлосмеђим или тамносмеђим очима.

Требало је да прочитају листу помешаних цифара. Они са плавим очима могли су да читају приказе (са зида) под знатно слабијим светлом – од само 0,7 лукса у просеку – особе са браон очима, којима је у просеку било потребно минимално осветљење од 0,82 лукса.

Имајући на уму да је студија прелиминарног типа са релативно малом величином узорка и да тек треба да буде рецензирана, налази експеримента подржавају теорију да је губитак пигментације у оку био особина код припадника неких популација како би се максимизирао вид у окружењима са слабом осветљеношћу.

Свако око „попрскано“ је различитим количинама протеина као што је меланин. Веће дозе протеина затамњују очи. Како се пигментација исцрпљује, расипање светлости кроз провидне слојеве ока даје им плавију нијансу.

Претпоставка је да је еволуција некима подарила више пигмената из доброг разлога. С обзиром на то да они са тамнијим очима имају мању учесталост обољења као што су рак и макуларна дегенерација, око пуно меланина ће вероватно пружити већи степен заштите.

Плаве очи као резултат генетске промене која се догодила се одавно и која је данас пренета у крвне лозе надалеко и нашироко кроз векове, а данас се може наћи код стотина милиона људи широм света.

Као и многе адаптације, објашњење и разлог настанка плавих очију свакако је сложено.

У сваком случају, нова прелиминарна студија указује на широк спектар и богатство различитости савременог човека, и на то, колико те различитости могу утицати на свакодневни живот. Овог пута у питању је квалитет чула вида, тачније – утвђивање финих разлика.