Онај који „има слуха за народ" – пре 215 година почео је да ради први омбудсман на свету

Омбудсман је први пут уведен у Шведском парламенту 1809. године, првог јануара, са циљем контроле извршне власти. Први омбудсман био је Ларс Август Манерхајм. Реч „омбудсман" у шведском језику означава особу која „има слуха за народ”. Парламентарни повереник имао је за задатак да спречи да краљ и влада не поштују законе.

Омбудсман је користио овлашћење да од извршне власти тражи извештаје о примени закона, као и овлашћење да покреће одговарајуће поступке са циљем утврђивања одговорности службеника у државној управи.

Данас је омбудсман инокосни државни орган који се стара о заштити и унапређењу људских права и слобода.

Ипак, неку врсту „контролора власти“ историја бележи и раније у Кини, Старом Риму, Јапану… где су постојале особе које су имале за дужност да буду „тајни инспектори“ краљева, царева, уоште, владара.

Шведски, дански и норвешки термин "ombudsmand" је етимолошки укорењен у старонордијској речи, која у суштини значи „представник”, „адвокат“, „пуномоћник“.

Претходница шведског парламентарног омбудсмана била је Канцеларија врховног омбудсмана (Högste Ombudsmannen), коју је основао шведски краљ Карло XII 1713, коме је, док је био у егзилу у Турској, био потребан представник у Шведској који би осигурао да судије и државни службеници поступају у складу са законима и својим надлежностима. Уколико би утврдио неправилности, врховни омбудсман је имао право да их гони за немар.

Уопштено говорећи, омбудсман је државни службеник који је именован да врши проверу владиних активности у интересу грађана и да надгледа истрагу притужби на неприкладне активности владиних службеника.

Највећа предност омбудсмана је у томе што разматра жалбе ван државне институције која је потенцијално извршила прекршила, чиме се избегава сукоб интереса.

Заштитник, бранилац, заступниик...

У законодавствима различитих држава институција омбудсмана се разликује у неким детаљима (у Аустрији се формира као колегијално тело) или у називу, па се тако у земљама као што су Аргентина, Колумбија, Шпанија и Перу омбудсман назива „бранилац народа” – Defensor del pueblo. У Канади омбудсман је „заштитник становника” – Protecteur du Citizen, у Великој Британији је „парламентарни заступник за администрацију” – Parliamentary Commissioner for Administration, а у Италији на пример „бранилац грађана” – Difensore Civico.

У правни поредак Републике Србије институција Заштитника грађана уведена је 2005. године када је на снагу ступио Закон о Заштитнику грађана. Бира га Народна скупштина којој предаје годишње извештаје о раду.

Заштитник грађана поступа у оквиру Устава, закона, других прописа и општих аката као и ратификованих међународних уговора и општеприхваћених правила међународног права у свакој држави у којој ова институција постоји.

Посебну пажњу обично посвећује заштити права припадника националних мањина, права детета, права особа са инвалидитетом, права лица лишених слободе и равноправности полова.

Омбудсман поступа по притужби грађана или по сопственој иницијативи, по питањима везаним за непрописан рад органа управе.

После разматрања притужби, заштитник грађана је овлашћен да на увиђене пропусте упозори надлежне органе и затражи од њих да их исправе, а ако то не учине, омбудсман може предузети радикалније мере као што су обавештавање Скупштине, Владе и јавности, односно препоручивање да се утврди одговорност руководилаца органа управе.

Осим овог процесног овлашћења заштитник грађана има пре свега саветодавна овлашћења у области унапређења људских права, делујући превентивно и едукативно.