ДНК неандерталаца пружа објашњење зашто неки воле да устају рано

Људи који рано одлазе на починак и рано устају можда треба да захвале на тој навици својим прецима или барем неандерталцима са којима су се њихови преци укрштали, кажу научници.

ДНК наслеђен од наших рођака са дебелим обрвама може допринети склоности неких људи да буду тзв. људи-шеве, открили су истраживачи, што чини да им буде угодније да устају и одлазе у кревет раније од других.

Већи део гена, које су савремени људи стекли кроз древно укрштање, искорењена је еволуцијом, а мали део је остао, највероватније зато што су помогли раним модерним људима да се прилагоде новом окружењу када су напустили Африку и отишли ​​у Евроазију.

„Анализом делова неандерталске ДНК, који су остали у модерним људским геномима, открили смо упечатљив тренд“, рекао је Џон Капра, епидемиолог са Универзитета Калифорније у Сан Франциску.

Према његовим речима, многи од тих сегмената утицали су на гене који управљају унутрашњим часовницима модерних људи, у већини случајева „повећавајући склоност да особа буде раноранилац“.

Хомо сапиенс мигрирао је у више таласа из Африке у Евроазију, пре око 70.000 година. По доласку на нова пространства, наишао је на неандерталце, који су се већ прилагодили животу у хладнијој клими, заузевши територију стотинама хиљада година раније.

Захваљујући укрштању између тих група, данашњи људи носе до четири одсто неандерталског ДНК, укључујући гене који учествују у пигментацији коже, косе, одређивању количине масти и регулацији имунитета.

Епидемиолог Џон Капра и његове колеге анализирали су ДНК модерних људи и неандерталаца и открили да су код ове две групе различите генетске варијанте укључене у регулацију унутрашњег сата, то јест циркадијалне ритмове.

Постоји ли „ген за ранораниоце“?

Пошто су се преци модерних људи мешали са неандерталцима, могуће је да неки људи који данас живе носе неандерталске варијанте гена, посумњао је тим научника.

Да би проверили ову претпоставку, истраживачи су се обратили УК Биобанци (UK Biobank), која садржи генетске, здравствене информације и информације о начину живота пола милиона људи.

Не само да су многи људи носили тражене варијанте гена, већ су им гени били доследно повезани са раним буђењем, наводе научници у тексту који је објављен у стручном часопису Genome Biology and Evolution.

Међутим, да бисте били раноранилац, не морате имати неандерталске гене. Стотине различитих гена утичу на то када људи спавају и буде се, а постоји и много утицаја околине и културе. Све у свему, неандерталски гени имају само мали утицај.

Капра сумња да многи савремени људи носе неандерталске гене јер су помогли њиховим прецима да се прилагоде животу на већим географским ширинама (даље од екватора).

„Не мислимо да је склоност ка раном устајању заправо оно што је било корисно. Уместо тога, мислимо да је то сигнал да имамо бржи сат који је у стању да се боље прилагоди сезонским варијацијама количине светлости“, рекао је Капра додајући да је на географским ширинама ближим Земљиним половима, корисно имати унутрашњи сат који је флексибилнији и који може лакше да се мења како би одговарао променљивој количини светлости, то јест дужини дана током различитих годишњих доба.

Професор Марк Маслин са Универзитетског колеџа у Лондону, који није био укључен у студију, рекао је да сада имамо генетски доказ да су неки од нас заиста ранораниоци.

„Када су људи еволуирали у тропској Африци, дужина дана је у просеку била 12 сати. Сада ловци-сакупљачи проводе само 30 одсто свог будног времена сакупљајући храну, тако да је 12 сати много времена. Али што идете даље на север, то су дани зими све краћи и краћи када је храна посебно оскудна, тако да има смисла да неандерталци и људи почну да сакупљају храну чим има светлости“, истакао је професор Маслин.