После меса, стиже и воће узгојено у лабораторији
Недостатак хране са којим би могли да се суоче многи делови света услед повећања броја становника и климатских промена које доносе временске прилике неповољне за узгој бројних усева, научници на Новом Зеланду покушавају да узгајају воћно ткиво у лабораторијама.
Док је рад на лабораторијски узгајаном месу, последњих година, толико интензивиран да је често на насловним странама медија, сличан рад на воћу из лабораторије је далеко ређи.
Научници из компаније „Plant & Food Research” у Крајстчерчу, граду на југу Новог Зеланда, желе да то промене и почели су да узгајају воћно ткиво из биљних ћелија за које се надају да ће једног дана имати укус, мирис и осећај при конзумацији као право воће.
Истраживачи се надају да ће програм помоћи у очувању стабилности у снабдевању храном у земљи.
„Овде на Новом Зеланду, ми смо добри у узгоју конвенционалних хортикултурних усева, али гледајући у будућност, постоји много промена које очекују свет са растом популације, све већом урбанизацијом и климатским променама“, рекао је др Бен Шон, вођа програма "Food by Design" компаније "Plant & Food Research", а које је подржала тамошња влада.
Циљ програма је узгој воћног ткива без делова који се обично одбацују попут језгра јабуке или коре поморанџе (чак и белих делова и опни са кришки).
Пружање могућности потрошачима да купе само воћно ткиво помоћи ће у смањењу бацања хране, навео је Шон.
Храна узгојена у лабораторији могла би да игра кључну улогу у одрживој пољопривреди, али је још у веома раној фази развоја, указује др Али Рашидинеџад, виши научник у области производње хране на Универзитету Меси у Окланду, који није укључен у програм „Food by Design”.
Пошто је храна узгојена у лабораторији потпуно нов концепт, када та технологија буде развијена, мораће да се докаже безбедност такве хране пред регулаторним телима, највероватније кроз скупа и дуга клиничка испитивања.
„Превазилажење таквих препрека може потрајати годинама, ако не и деценијама“, истакао је Рашидинеџад.
Такође, биће неопходно да потрошачи прихвате ову праксу. Старије генерације би могле да буду неодлучне, али истраживања показују да су млађе генерације спремне да пробају нову храну ако та храна нуди здравствене предности док ограничава утицај на животну средину, објашњава Рашидинеџад.
Програм компаније „Plant & Food Research”, који је започет пре 18 месеци, фокусиран је на ћелије боровнице, јабуке, трешње, фејое, брескве, нектарине и грожђа, али представници фирме упозоравају да је крајњи циљ берба нечега што је хранљиво и пријатно за јело, али да би то било могуће, мораће да прођу године, а може да се деси да то уопште и не буде изводљиво.
Та технологија би вероватно била погодна за узгој воћног ткива у градовима, рекао је др Сем Болдвин, вођа истраживања у компанији "Plant & Food Research", у нади да ће се на тај начин смањити трошкови и емисија једињења угљеника који настају приликом транспорта хране у урбане центре.
Међутим, нејасно је како би се угљенични отисак таквог воћа узгајаног у лабораторији упоредио са оним узгајаним традиционалним методама, које ће можда морати да се транспортују на велике удаљености ако би се увозило.
Технологија би такође могла да надокнади храну која је уништена због временских непогода.
Раније ове године, циклон Габријела, десетковао је делове залива Хокс, што је област позната као новозеландски регион за производњу воћа. Циклон је наишао док су се многи узгајивачи кивија припремали за бербу плодова.
„Нисам сигуран да смо схватили да ћемо морати да производимо више хране за већу популацију, али на мањој површини за узгој и под све већим притиском климе која не погодује приносима“, указао је Болдвин.
Коментари