Новооткривени џиновски вируси изгледају као звезде, корњаче и бочице парфема

Процењује се да у свемиру постоји преко 100 милијарди билиона (10²⁴) звезда, али да ли знате да је број звезда у целом универзуму много мањи од броја вируса који тренутно насељавају Земљу?

Наука каже да је наша планета дом за 10³¹ вируса, а они су вероватно најмоћнија бића у смислу бројности популације. Долазе у свим могућим формама и облицима, међутим, неки су бизарнији од других.

Недавно су истраживачи са Института „Макс Планк“ и Универзитета у Масачусетсу открили огромне честице сличне вирусима (ВЛП - virus-like particles) у узорцима земљишта из Харвардске шуме. Они се разликују од свих других вируса које су људи до сада видели.

„Оно што смо открили је потпуно нови варијетет облика који никада раније нисмо видели. Кладим се да су многи од њих, ако не и већина, потпуно непознати научницима и да су први пут уочени“, рекао је др Матијас Фишер, један од аутори студије и научник са Института „Макс Планк“, за Лајв Сајенс.

На основу облика, истраживачи су новооткривене вирусе назвали: Божићна звезда, Корњача , Водоинсталатер (вируси са пипцима у облику ваљка или цеви), Супернова (вируси који изгледају као звезда која експлодира), Горгона (вируси који имају више цевастих додатака), Ошишанко (вируси са шиљастим структурама налик на косу) и Флашица (вируси који имају облик као бочица парфема).

Нови вируси су вероватно пријатељски расположени

Већина вируса који се налазе у природи су величине 20 до 200 нанометара (200 к 10-9 м), али новооткривене честице сличне вирусу имају телесне мере у распону од 0,2 до 1,5 микрометара (1,5 к 10-6 м).

Добра вест је – познато је да такви џиновски вируси инфицирају само једноћелијске организме, а не сложене облике живота попут људи. Према истраживачима, ВЛП насељавају тло и могу играти суштинску улогу у циклусу разградње угљеника јер спречавају развој других микроба, као што су бактерије.

На овај начин, они регулишу количину угљеника у земљишту на било ком терену. Да би циклус разградње угљеника добро функционисао, важно је да количина слободног угљеника у атмосфери буде у равнотежи са угљеником који се враћа у Земљу. Ова равнотежа је кључна за обезбеђивање стабилног окружења и климатских услова.

Међутим, истраживачи још увек нису сигурни зашто џиновски ВЛП-ови имају тако необичне облике. На пример, корњаче имају додатне режњеве, вируси у облику божићне звезде су опремљени спољашњим оклопом у облику звезде, а Горгоне имају цевасте израслине.

Претпостављају да им њихов бизаран облик можда помаже да се држе и остану везани за свог домаћина. Потребна су даља истраживања како би се потврдиле ове претпоставке и њихова улога у животној средини.

Иако вируси које су открили истраживачи имају јединствене физичке карактеристике, они нису први џиновски вируси познати човечанству. Научници су раније проналазили такве вирусе у океанима, замрзнутим језерима, па чак и у другим организама.

На пример, 2003. године научници су открили вирус који опонаша бактерије. Познат је као мимивирус и пронађен је скривен унутар цитоплазме амебе. Вирус такође има старијег брата по имену Мамавирус.

Док мимивирус може нарасти до 600 нанометара, највећи ВЛП који су открили истраживачи мери 690 нанометара у дужину.

Међутим, ова поређења величине нису упоредива са Pithovirus sibericum-ом, вирусом дугим 1.500 нанометара, који је пронађен закопан у 30.000 година старој леденој структури у Сибиру. То је до данас највећи откривен вирус.

Ипак, др Фишер и његов тим верују да ће новооткривени џиновски ВЛП побољшати наше знање о великом биодиверзитету вируса око нас. Такође ће нам помоћи да истражимо да ли бисмо могли да користимо ове микроорганизме и заштитимо наш екосистем.

„Ово изобиље вирусних морфотипова пронађених у Харвардској шуми само доводи у питање наше тренутно разумевање виросфере и њене структурне хетерогености. Са овим визуелним приказом вирусне разноликости, надамо се да ћемо инспирисати друге истраживаче да истражују различите микрокосмосе електронским микроскопом и да изолују више система вируса-домаћина за детаљне карактеризације“, напомињу истраживачи.

Студија је објављена у bioRxiv.