Аријана-5, европска тешка ракета, одлази у пензију после 27 година
Ракета која је омогућавала Европи приступ свемиру скоро три деценије, завршила је своју каријеру лансирањем два телекомуникациона сателита. Док Аријана-6 не буде спремна, Европска свемирска агенција (ЕСА) мораће да изнајмљује ракете.
Сви се слажу да је „Аријана-5“ била веома успешна ракета, пошто од 117 лансирања само у два случаја није успела да узлети.
Али пензионисање „Аријане-5“ оставља Европу у тешкој позицији, без замене спремне да преузме посао превоза опреме у свемир.
Ракета следеће генерације, „Аријана-6“, још увек пролази кроз фазу развоја и тестирања и можда ће дебитовати тек следеће године.
Да ствар буде још компликованија, Европа више не може да користи руске ракете „Сојуз“, и мању летелицу, „Вега-Ц“, која се покварила током лета прошлог децембра.
Зато је Европа принуђена да изнајмљује америчке услуге како би своје сателите слала у орбиту.
Прошле недеље, свемирски телескоп „Еуклид“, вредан 1,4 милијарде евра, лансиран је захваљујући „Спејс Иксовој“ ракети „Фалкон 9“ са Флориде.
Недоступност домаћих ракета подстакла је генералног директора Европске свемирске агенције, Јозефа Ашбахера, да недавно изјави да се „Европа налази... у акутној кризи лансера“.
Последња мисија спроведена је, као и обично, из космодрома Куру у Француској Гвајани.
Два „путника" на броду били су француски одбрамбени сателит, по имену Сиракуза 4Б, и немачка демонстрациона летелица, по имену Хајнрих Херц.
Др Ашбахер је рекао да ће „Аријана-5“ остати упамћенa као изванредно возило.
„Перформансе и прецизност 'Аријане-5' су прилично јединствене, али сам уверен да ће 'Аријана-6' имати исте перформансе и исту тачност када се нађе на лансирној рампи“, рекао је за Би-Би-Си њуз.
Чувена тачност је можда најбоље демонстрирана 25. децембра 2021, када је ракета подигла свемирски телескоп „Џејмс Веб“ вредан 10 милијарди долара.
Улазак у орбиту био је толико прецизан да опсерваторија није морала да користи сопствено гориво да исправи путању, ефективно удвостручујући пројектовани радни век са 10 на 20 година.
Нова европска тешка ракета је пуштена у рад јер су трошкови производње „Аријане-5“ постали неодрживи пред америчком конкуренцијом.
Компанија „Спејс Икс“, Илона Маска, преокренула је тржиште лансирања са својим „Фалконима“ за вишекратну употребу, снизивши цену „Аријане“.
„Аријана-6“ би требало да буде најмање 40 одсто јефтинији од „Аријане-5“, али остаје проблем „потрошне“ конструкције: нова ракета је потребна за сваку мисију.
Европа се креће ка поновној употреби, али потребне технологије неће бити у употреби до 2030-их.
У међувремену, Маск уводи још веће ракете које обећавају да ће још више смањити цене лансирања.
Последњи лет „Аријане-5“ 6. јула прошао је беспрекорно, а сателити „Хајнрих Херц“ и „Сиракуза 4Б“ пуштени су на пут у геостационарну орбиту око пола сата након што су напустили Земљу.
„Аријана-5“ одлази у пензију након што је у орбиту подигло више од 230 сателита, што је скоро 1.000 тона хардвера.
Као и „Џејмс Веб“, мисије високог профила укључивале су лансирање ловца комета Розета (2004); џиновски посматрач животне средине Енвисат (2002); теретни брод свемирске станице од 20 тона, АТВ (2008); и, најскорије, европски истраживач сателита Јупитера, Jupiter Icy Moon Explorer (2023).
Ракета је замишљена осамдесетих како би служила за лансирање шатла са астронаутима, али од тог плана се одустало због трошкова, а „Аријана-5“ је пуштена у употребу 1996. године искључиво за слање сателита у орбиту.
Током већег дела своје каријере, лансирала је половину свих великих телекомуникационих сателита.
Коментари