Од Друге хируршке клинике до Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију
Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије наставља богату традицију Друге хируршке клинике, установе у којој су, са незнатним закашњењем у односу на водеће светске центре, извођене прве операције срца и крвних судова на простору бивше Југославије и која с правом важи за колевку српске кардиоваскуларне хирургије.
Богату традицију Друге хируршке клинике, установе у којој су, са незнатним закашњењем у односу на водеће светске центре, извођене прве операције срца и крвних судова на простору бивше Југославије и која стога с правом важи за колевку српске кардиоваскуларне хирургије, наставља Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије.
Истовремено, Клиника је стекла реноме врсне хирушке школе и „фабрике" медицинских кадрова свих профила.
Зграда у којој се Клиника данас налази сазидана је пре више од сто година, на прелазу из деветнаестог у двадесети век, у време владавине краља Александра Обреновића, са намером да служи као гинеколошка болница и породилиште.
Прочеље зграде и данас краси балкон са којег је народу требало да се обрати краљица Драга Машин (Обреновић) са несуђеним престолонаследником. По завршетку Другог светског рата, новембра 1946. године, формирана је Четврта хируршка клиника за ратну хирургију, смештена у павиљонима који су се налазили на месту садашње Поликлинике КЦС.
За управника је постављен пуковник др Војислав К. Стојановић (1906-1991), главни хирург Главне војне болнице у Београду. Након реорганизације хируршких клиника и наставе хирургије, установа је 12. априла 1951. добила назив под којим је у следећим деценијама стекла славу: Друга хируршка клиника.
Године 1966. пресељена је из „павиљона" у адаптирану зграду старог породилишта, где је остала до данашњих дана.
О значају и обиму рада ове институције говори полувековно искуство у лечењу анеуризматске болести аорте. Прву операцију анеуризме абдоминалне аорте урадио је проф. др Војислав Стојановић 1961. године, свега десет година после легендарне реконструкције Дубоста у Паризу.
Конгрес се враћа у Београд
У београдском хотелу „Хајат" 15. априла ове године, обележено је седамдесет година од оснивања Друге хируршке клинике Клиничког центра Србије. Прослава је уприличена у склопу редовног састанка Хируршке секције Српског лекарског друштва, у сарадњи са клиникама настављачима традиције Друге хируршке клинике.
Проф. др Лазар Давидовић, директор Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију, одржао је уводно предавање подсетивши присутне на важне догађаје и успехе генерација које су радиле на Другој хируршкој клиници.
У предавању су учествовали и неки од најистакнутијих националних експерата из различитих области, који су хируршку каријеру на Клиници започели док још није била специјализована за кардиоваскуларну медицину. Састанку је присуствовао и велики број хирурга који су у последњих педесет година имали прилику да се едукују или раде у тој установи, а онима који су свој цео животни век провели у Другој хируршкој клиници свечано је уручена Златна значка.
Међу њима су се нашли и стручњаци који су 1976. године присуствовали последњем Конгресу Европског удружења за кардиоваскуларну и ендоваскуларну хирургију одржаном у Београду.
Тачно четрдесет година касније, Конгрес се ʼна велика вратаʼ враћа у престоницу Србије, где ће бити одржан од 21. до 24. априла ове године, уз учешће до сто педесет реномираних стручних предавача и више од четиристо делегата из земље и иностранства.
Иако није најстарија хируршка установа у Србији, Друга хируршка клиника била је и остала водећа у многим хируршким дисциплинама, а свакако је колевка кардиоваскуларне хирургије у бившој Југославији.
Стручњаци Клинике изводили су многе операције први пут на нашим просторима, по угледу на иностране установе које се могу похвалити највишим медицинским стандардом.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар