Неле Карајлић пред наступ на Земун фесту: Мунзе је конза, остало су градови
Неле Карајлић наступиће на Земун фесту, а пред концерт је у Београдској хроници открио да ће му то бити тек други наступ у Земуну у каријери дугој више од четири деценије. Говорио је и о новом албуму, песми „Ибар“, употреби вештачке интелигенције, историји, култури и емоцијама које, како сматра, покрећу свет.
Земун фест и ове године на Земунском кеју окупља извођаче различитих музичких жанрова, а један од учесника је и Неле Карајлић. У Београдску хронику стигао је право из Швајцарске и најавио да ће, без обзира на временске прилике, на концерту бити знатно топлије него напољу.
„Колико год да буде вани температура, код нас ће бити једно двадесет степени више. Заборави човек кад је добра атмосфера, не зна тачно гдје се налази. Увек кад направите добру атмосферу на концерту, сасвим вам је свеједно колика је температура напољу“, рекао је Карајлић.
Иако је током каријере наступао широм света, од Париза, Москве и Мадрида до градова бивше Југославије, Карајлић каже да је изненађен податком да је у Земуну до сада свирао само једном.
„Земунци су морали да прелазе реку да би ме гледали“
Како је навео, годинама је добијао позиве да наступи на Земун фесту, али се тек сада све поклопило.
„Доста пута су ме звали, али како сам ја мало онако лен по питању свирки и како сам имао неки свој систем кад, гдје, шта да наступам, ево, после рецимо, ајд нећемо рећ десет, али осам година коначно свирам у Земуну“, рекао је Карајлић.
Присетио се да је први наступ у Земуну имао још почетком осамдесетих година, пре него што је „Забрањено пушење“ стекло популарност и објавило први албум.
„Први пут смо свирали у Земуну још прије него што смо постали популарни, прије прве плоче, крај 1981. или 1982, или почетак 1983. године, у холу Општине. И то је било први пут да смо свирали у Земуну и послије тога више никад нисмо свирали у Земуну“, навео је Карајлић.
Због тога, признаје, пред предстојећи наступ има и трему.
„Како да не! Потпуно сам се збунио, јер Мунзе је конза, ово остало су градови“, нашалио се Карајлић, додајући да су Земунци „морали да прелазе реку“ како би га гледали током претходних четрдесетак година.
Различити жанрови, иста енергија
На фестивалу ће, поред Карајлића, наступити и Едо Мајка и састав Who See. Иако је реч о различитим музичким жанровима, Карајлић сматра да извођаче повезују енергија и слична филозофија.
„Мислим да ће бит јако узбудљиво ко год да дође, јер то су тако различити жанрови, а у ствари нас спаја једна те иста нека врста енергије и, ајде рећи ћемо, иста нека филозофија због чега смо ми почели да свирамо“, истакао је Карајлић.
Говорећи о новом албуму, навео је да су снимљена четири видео-спота, од којих су два направљена уз помоћ вештачке интелигенције. Међу њима је и спот за песму Ибар, која се ослања на мотиве из историје ових простора.
„Употријебили смо је на интелигентан начин. Један од тих је Ибар, вода која у ствари говори о некој нашој историји, о томе како нас је бог наградио једном дивном земљом, ал' како нас је казнио тако што је рекао – нек вам војске јашу Ибарском магистралом“, објаснио је Карајлић.
У споту се, уз помоћ вештачке интелигенције, појављују различите историјске личности и догађаји, а прича стиже и до НАТО бомбардовања 1999. године.
„То је нека моја прича о свему ономе што нам се дешава задњих петсто година.“
„Историју покреће и људска емоција“
Карајлић сматра да економски и политички интереси нису једине силе које покрећу историјске догађаје, већ да важну улогу имају људске емоције.
„Историју не покреће само економија, нафта, покрећу је људи, покреће људска емоција“, истакао је Карајлић.
На сличној идеји, како је објаснио, настала је и песма Сипај, не питај, чија је радња симболично смештена на Нојеву барку.
„Писао сам о томе како и на који начин људски род реагује на свијет око себе. Што значи да суштински све оно што истински остаје иза нас, то је углавном емоција и култура. То је оно што ми памтимо“, рекао је Карајлић.
Као пример навео је Бетовена и Моцарта, чија су имена надживела владаре који су у њихово време имали далеко већу политичку моћ.
„Култура је та која прави темељ за било који други развој“, поручио је Карајлић.
А пред други земунски концерт у каријери, Карајлић је најаву завршио шалом на рачун чувеног вица о Чаку Норису.
„Шта ради Чак Норис у Земуну? Ради шта му се каже. Е, тако сутра ја сам у улози Чак Нориса и радим оно шта ми кажу Земунци“, закључио је Неле Карајлић.
Коментари