Урош Спасојевић: Што уметник има шири поглед то су границе даље

Ваљевски басиста и композитор Урош Спасојевић црпи надахнуће у амбијенталној музици продукције ЕЦМ. У досадашњој каријери објавио је четири албума, чију је промоцију преузела, на своју иницијативу, угледна америчка продукција "Abstract Logix".

За потребе новог албума отпутовао је у Норвешку. Издање је снимио у дуу са ваљевским пијанистом Бојаном Марјановићем, у студију "Rainbow Studio AS" чувеног Јана Ерика Конгсхауга, који стоји иза најважнијих албума куће ЕЦМ. Дуо бас гитаре и клавира одликује осећај тензије, контраста и комплементарности два инструмента.

Почели сте музичко школовање са виолином, како је бас гитара постала Ваш инструмент?

– Након завршетка основне музичке школе осетио сам потребу да ипак пронађем инструмент са којим ћу се јаче повезати, имајући у виду да виолина није производила звук који се мени допадао. Бас гитару сам открио у првој години гиманзије и то је било право откровење за мене јер сам се врло брзо повезао са тим инструментом и схватио да је моја потрага у том смислу завршена. Након неколико година сам почео да свирам контрабас, школовао се касније и, морам признати, да ми је то било знатно занимљивије управо због већег изазова у техничком смислу.

Како сте открили џез музику?

– Џез музику сам открио релативно рано, у другој половини основне школе, и то тако што ми је отац пуштао плоче џез уметника јер је одувек поседовао завидну колекцију. Врло добро се сећам плоча Чарлија Паркера које сам слушао у том периоду. На почетку средње школе сам кренуо да озбиљније проучавам џез музику као и да купујем албуме по сопственом избору, да би убрзо након тога џез музика постала моја велика страст.

Надахнуће проналазите у естетици ЕЦМ продукције, шта је то другачије и специфично у музици аутора које објављује ова чувена етикета?

– Одговор на ово питање се налази у кључној речи – естетика. Естетски приступ у процесу стварања музике представља кохезиони елемент стилски врло различите музике која се налази у импозантном опусу ЕЦМ-а. Оно што је заједничко за музику продукције ЕЦМ јесте експеримент у смислу размишљања, компоновања, извођења и слушања, а који су подстакнути од стране власника и оснивача ове издавачке куће, легендарног продуцента Манфреда Еицхера.

Његова способност да пронађе, да ослушне музику коју одликује изузетна дубина, ширина,узвишеност и зрелост је потпуно фасцинантна. Утицај који има на ауторе и извођаче доводи до стварања музике која одише огромним простором јер су они подстакнути и охрабрени да трагају за непознатим, да алтернативно и неконвенционално размишљају, ван оквира, да квалитетније и пажљивије слушају и комуницирају, те да се истовремено не плаше спонтаних, природних реакција у процесу стварања музике односно у међусобној комуникацији.

Оно што је мени посебно занимљиво јесте потпуна бескомпромисност музике која се издаје под етикетом ЕЦМ, пионирски значај и визионарски ум Манфреда Еицхера.

Након акустичног џез трија и квартета, 2014. оформили сте "Uroš Spasojević Project". Са којим ауторским концептом је настао? Шта се променило у Вашем стваралаштву у претходне четири године?

– "Uroš Spasojević Project" (USP) је производ вишегодишње идеје да кроз ауторске композиције пронађем и изнесем свој „унутрашњи глас“. Једна од основних идеја пројекта јесте другачији концепт поимања бас гитаре, чиме се том инструменту даје неконвенционална улога, као водећем мелодијском и соло инструменту, које одликује и врло често експериментисање са ефектима.

Током креативног путовања, које још траје, доста тога се променило у мом музичком изражају. Сваки од досадашњих пет албума се разликовао од претходних имајући у виду да сам и као личност сазревао, па је самим тим и експресија била другачија. Примећујем да је моја музика, односно мој музички изражај, током година постајао смиренији, шири, дубљи у духовном смислу, а што је директно утицало и на боју музике на албумима. Сваки од наведених албума је осликавао један период у мом животу, тренутно расположење, догађаје, као и средину у којој сам живео, јер сам инспирацију црпео из живота. Живот као такав је велика инспирација сам по себи, тачније непресушан извор инспирације.

Ваше стваралаштво је изузетно запажено у иностранству, иако немате тим менаџера који се бави Вашом каријером и нисте се одселили из Србије, како је текао тај пут? Који је Ваш савет за младе џез музичаре који тек ступају у професионалне воде?

– Пут је увек полазио из Ваљева, мог родног града у којем и даље живим и радим. Све идеје и планови су створени управо у Ваљеву док је место реализације истих зависило од датих околности, последњи пут је то било у Ослоу, на пример. Најважнији део је био стварање музике која ће бити довољно квалитетна да скрене пажњу стручној јавности на светском нивоу.

Не можете очекивати да тај производ буде пионирски, револуционаран у светским мерилима, али је ипак било неопходно да буде довољно специфичан и аутентичан да произведе позитивну реакцију новинара, односно критичара и стручњака. Неопходно је да се ваш уметнички пројекат издвоји из мора ауторске музике, а да би то био случај неопходно је да алтернативно размишљате, да избегавате пречице у креативном процесу као и да елиминишете устаљене и предвидиве елементе.

Младим џез музичарима бих саветовао да буду што отворенији у процесу учења, које иначе никад не престаје, да прихвате своје мане, да се потпуно слободно и без ега предају музици, да константно слушају свој унутрашњи глас и да буду свесни жртве која иде уз бескомпромисност која је обавезна у уметности.

На који досадашњи успех сте највише поносни и шта су Ваше професионалне жеље за будућност?

– Сматрам да је мој највећи успех континуинирано стварање као и лични осећај напретка који постоји са сваким наредним албумом. Како је моја музика изузетно лична и рефлектује моје стање свести у датом тренутку, јасно је да врло пажљиво анализирам њен развој, у циљу боље самоспознаје, а коју сматрам врло важном. Са друге стране врло сам поносан на афирмативне домаће и стране рецензије претходних албума, Story on Bass и Third View, као и успешну сарадњу са светским фусион брендом и еминентном америчком издавачком кућом "Abstract Logix".

Изузетно сам поносан и на сарадњу са свим сарадницима који су били део пројекта USP и који су директно заслужни за квалитет музике коју смо заједно стварали. Као највећу професионалну жељу истакао бих рад са Манфредом Еицхером, најзначајнијим музичким продуцентом, својеврсним чуваром и креатором светске културне баштине у области музике.

Реците нам нешто више о свом петом албуму "V", који сте снимили у Норвешкој.

– Албум "V" представља производ врло плодне сарадње са изванредним пијанистом Бојаном Марјановићем који живи и ради у Ослу, а са којим сам и снимио албум прошле године у студију "Rainbow", легендарног Јанa Ерикa Конгсхауга, који потписује и микс и мастеринг. Албум ће бити објављен 7. децембра ове године, a издавачкa кућa je "AMP Music & Records".

Музика на албуму има атмосферу музике за филм, филм који никада неће бити снимљен и инспирисана је музиком норвешког пијанисте и композитора Кетила Бјорнстада. Циљ је био да наш необичан дуо бас гитаре и клавира створи осећај тензије између контраста и комплементарности два инструмента као и да албум буде концептуалан па смо строго водили рачуна о свим детаљима у оквиру истог, посебно обраћајући пажњу на елементе симоболизма.

Албум ћете премијерно представити на 34. Београдском џез фестивалу, у којој постави ћете наступити, шта публика може да очекује?

– Са мном ће наступити вокални солиста Нена Јелача као и пијаниста Александар Грујић. Поред музике са новог албума том приликом ћемо изводити и неке од композиција које су раније објављене на претходним издањима, албумима Third View и Expressions. Оно што бих желео да истакнем је да ће композиције које ћемо изводити том приликом представљати концептуално одређену целину, а што би публици могло бити додатно интересантно.

Шта за Вас представља прилика да наступите на овогодишњем Београдском џез фестивалу?

– Као великом љубитељу и редовном посетиоцу Београдског џез фестивала наступ на овој манифестацији представља испуњење једног од дечачких снова, тако да је лична сатисфакција огромна. Сматрам да је велика част бити део овог фестивала имајући у виду његову историју и значај. Сама помисао да ћу се налазити на бини на којој су моји узори наступали претходних година је, по мом скромном мишљењу, невероватна. Са друге стране, наступ је изузетна прилика да шира домаћа публика као и стручна јавност упозна мој последњи пројекат на најбољи могући начин.

Чији наступ на овогодишњем Београдском џез фестивалу нећете пропустити?

– Програм ове године, између осталог као и претходних, је стварно изванредан тако да ћу се потрудити да присуствујем свим концертима, али као великом љубитељу издавачке куће ЕЦМ јасно је да ће ми најинтересантнији концерти бити наступи Енрика Раве, у чијем бенду је и Ђовани Гвиди. Посебно су ми занимљиви скандинавски састави "Cortex" и "The Thing", тако да њихове концерте такође жељно ишчекујем.